Економски сценарио за 2024. годину – надамо се најбољем, а спремни смо за све
Крај године обележила је преполовљена инфлација, скупи кредити и раст привреде. У ову годину ушли смо са повећањем плата у јавном сектору, пензија и минималца, али и најавама да се очекују нова улагања. Да ли је све то довољно да се обезбеди раст привреде, па да се то прелије и на кућне буџете грађана?
Пуна плућа, пуна кућа и пуна сламарица, као и за сваку годину, и за ову жеље грађана релативно су скромне. Анкетирани грађани желе веће плате и већи кућни буџет.
Исте жеље шаље им и први човек српских финансија. Не кроз колоне и бројеве, већ у опуштенијем ритму, на мрежи где ниже прегледе и лајкове.
"Нека вам година буде пуна здравља, среће и лепих тренутака, а државни трезор пун новца, као и ваши новчаници", поручио је министар Синиша Мали.
И биће тако, обећава. У новчаницима великог броја грађана од јануара већа примања. На чековима пензионера биће за 14,8 одсто већи износ, плате запослених у јавном сектору веће су за 10 одсто, а минималац за 17,8 процената.
"Просечна пензија ће са овим повећањем, уз оно које смо имали од 5,5 одсто у октобру, ићи на 390 евра. Нама је сада просечна зарада око 830, 840 евра. Испунићемо обећање које смо дали да 1.400 евра буде просечна плата у Србији на крају мандата наредне владе, 650 евра просечна пензија и 650 евра минимална зарада", каже Мали.
Да би се испунила обећања, потребно је да привреда настави да расте. У претходној је на њу утицала инфлација, и на државе света и на нашу. Уместо планирана три процента, српска економија порасла је за око 2,5. Убрзање тог темпа економисти виде у повећању броја извозних тржишта.
"Да се окрећемо ка оним земљама и ка оним извозним тржиштима која нису у стагнацији или које имају веће стопе привредног раста, а ту пре свега мислим на БРИКС и БРИКС+ тржишта и посебно она тржишта са којима имамо сада договорене или су у процесу преговора билеатерални спољнотрговинске аранжмани - Кина, Емирати, а ускоро и Јужна Кореја", каже професор Економског факултета у Београду Слободан Аћимовић.
А свет и Србија протеклу годину борили су се са инфлацијом. У односу на март када је са 16,2 одсто достигла максимум у протеклих двадесетак година, у нашој земљи је крајем године преполовљена. Креатори јавних финансија очекују - у другој половини године биће око три процента. Стручњаци су мање оптимистични.
"Најнезахвалније је лицитирати који ће то бити проценат јер то зависи од много фактора. Чињеница је да је она у силазном тренду и то видимо у последњих пола године. Да ли ће она бити 5, 4 или шест процената, то нико не може да зна са сигурношћу, али уколико пратимо трендове, а обично се ослањамо на оно што ради ЕЦБ, не можемо да не кажемо да су камате достигле неки врхунац и да очекујемо смањење", оцењује професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић.
И док чекамо да нам се сламарица напуни, новац је све скупљи, кажу економисти. И домаћи и светски су сагласни - прошло је време јефтиног новца.
"Много се активности променило у задњих неколико година и ја бих рекао да се рађа један нови политички али и економски свет", закључио је Аћимовић.
Коментари