Професор Савић: Кинеско тржиште захтевно – велика шанса за српске произвођаче само ако се удруже

Српска делегација у Кини потписала је низ споразума, али највећи акценат је на Споразуму о слободној трговини, који средином следеће године ступа на снагу. Професор Економског факултета Љубодраг Савић рекао је да то доживљава као велику шансу за српску привреду, будући да је Кина данас локомотива светског развоја.

“Чак и САД зазиру од Кине – у економском смислу. Она је заиста земља која свету може да понуди највећу количину квалитетне или мање квалитетне робе, по вероватно најнижим ценама. И то је нека, да кажемо, опасност за Србију. Али ме чуди што неки наши грађани који са негодовањем говоре о томе – 'преплавиће јефтина кинеска роба српско тржиште'. Па колико ја знам, то се нама дешава од 90-их година, а посебно последњих десет година, али преплављен је цео свет“, каже професор Савић.

Подсећа да је 2000. године сличан споразум Србија потписала са ЕУ и напомиње да за оне који могу добро да сарађују са ЕУ, овај споразум са Кином неће ништа значити јер је, истиче, кинеско тржиште веома захтевно.

“Србија нема ниједан производ који може масовно да производи – у великим серијама, да одржи исти квалитет и да буде стално присутна на кинеском тржишту. То је највећи проблем за српске привреднике, али то не значи да кад Звезда изађе против Милана, да се преда одмах. Дакле, сви смо добили или сви су добили шансу, колико ће искористити, видећемо“, каже Савић.

Истиче да је за привреднике највећа помоћ то што се отвара велико тржиште, са царинским олакшицама за неке пољопривредне производе, чиме ће српски производи у старту бити јефтинији од производа из европских земаља.

Указао је на то да у Србији има вишка пољопривредних производа, попут пшенице, те да је у контексту рата у Украјини то такође добра прилика за српске произвођаче и трговце.

На списку српских производа који ће се извозити у Кину нашли су се, између осталог, јабука, вино, фармацеутски производи…

“Ја се бојим да ће, ако посматрамо само наше домаће произвођаче, бити мало користи од тог споразума. Задатак за произвођаче јесте да се удруже. Замислите винаре, колико имате данас у Србији винара? И свако од њих, ако се бави сам, нема шта да тражи у Кини. Али ако направе неку асоцијацију, која ће преговарати у име свих, то већ неке шансе има, и то не мале шансе“, истиче професор.

Напомиње да је то сада задатак и за Привредну комору и за Владу Србије.

“Ја верујем да ће Влада Србије помагати на различите начине оне произвођаче који хоће да се појаве на кинеском тржишту. Јер када дођете на неко тржиште, подразумева се да ћете ту остати мало дуже. Али ви морате да прођете, као и сви, кроз порођајне муке. И ту је задатак ресорних министарстава, Владе. Имате разне посебне фондове. Имате могућност повољног кредитирања. Имате могућност ослобађања пореза, разних других ствари… Али све то ће се десити или се може десити ако имате заинтересоване произвођаче и трговце који хоће да освоје кинеско тржиште које је у овом тренутку као ненасељена тврђава“, каже Савић.

Истиче да су прилике створене и да су услови добри.

Што се тиче кинеских инвестиција, наглашава да њих већ има у Србији и да је Србија Кини одскочна даска за европско тржиште.

“Ми још нисмо чланица Европске уније, али имамо доста споразума са Европском унијом који омогућавају Кинезима да, заједничком производњом у Србији, могу да је пласирају повољније, односно производе са нижом ценом на европско тржиште, односно у оквиру Европске уније“, каже професор који очекује још већи интерес за инвестирање.

Напомиње да је, у овим турбулентним временима, добро имати савезника као што је Кина, те да ће то гарантовати и економску, и политичку стабилност, али и војну стабилност.