Шок у Токију – jапанске компаније присиљене да приме уплате у кинеским јуанима

Јапан је једна од држава која је релативно брзо и спремно одреаговала на захтев Вашингтона да се Русији уведу економске санкције због њене интервенције у Украјини.

Међутим, упркос мноштву забрана на увоз руске робе и производа, блокирању плаћања више руских банака и одустајању од фабрика на тлу највеће земље света, попут оне која је припадала "Тојоти", влада у Токију је одлучила да санкције не прошири на енергетски сектор, односно, да услиши захтев јапанских компанија које су од средине деведесетих улагале у налазишта нафте и гаса на Сахалину и дозволи им да остану ангажоване на том руском острву.

Оне су, након наглог повлачења моћне британско-холандске корпорације "Шел" и америчког "Ексон-Мобила" са Сахалина и одлуке владе у Москви да због тога преузме управљање над подводним пољима нафте и гаса у саставу оба велика пројекта на том острву и другим дотадашњим улагачима понуди нови уговор, прихватиле услове које је понудио Кремљ како би заштитиле свој власнички удео.

Стога, јављају јапански медији, оне су ових дана примиле исплату дивиденди, неочекивано, у кинеским јуанима.

Наиме, због америчких санкција и искључења из међународног система плаћања руска држава, компаније и финансијске институције, у овом случају "Гаспром" и "Гаспромбанк", биле су присиљене да напусте плаћање у доларима и успоставе механизам за исплату надокнаде у некој другој валути.

По извештавању јапанских гласила, пре окршаја у Украјини стране компаније укључене у пројекте на Сахалину су примале дивиденду два пута годишње преко доларског рачуна у једној сингапурској банци.

Западњаци отишли, Јапанци остали

До одлуке да напусте Русију у марту прошле године "Ексон-Мобил" је имао чак 30 посто акција у "Сахалину 1", а "Шел" 27,5 посто деоница у "Сахалину 2". Када је повукао раднике и технику, "Шел" је покушао да свој удео прода кинеским предузећима, али је влада у Москви стала томе на пут и, оптуживши британско-холандску корпорацију за једнострано и незаконито кршење уговора, наложила јој да те деонице за 1,6 милијарди долара уступи руској компанији "Новотек".

Јапанске компаније имају власнички удео од 30 посто у пројекту "Сахалину 1", односно, 25 одсто у пројекту "Сахалин 2". "Корпорација за развој нафтних и гасних поља на Сахалину" (СОДЕКО) је јапански конзорцијум у који је, поред приватних компанија "Итоћу" и "Марубењи", уложило и јапанско Министарство економије, трговине и индустрије. Он поседује скоро трећину деоница у "Сахалину 1".

С друге стране, приватне корпорације "Мицуи" и "Мицубиши" држе удео од 12 и по, односно, десет одсто у пројекту "Сахалин 2".

Новинари у Земљи излазећег сунца коментаришу да су ти дивови јапанске економије вероватно незадовољни чињеницом да им је новац уплаћен у кинеској валути, јер она није у потпуности конвертибилна, односно, постоје ограничења за њено слање и коришћење. Томе треба додати и да је врло могуће да, због дугог историјског и идеолошког ривалства с Кином, поједини јапански пословни људи и политичари плаћање у јуанима доживљавају као врсту увреде.

Међутим, спекулисати о томе да ли су Руси свесно одлучили да на тај начин узврате јапанској држави за то што је она прошле године предњачила у санкцијама или зато што се зближава са НАТО-ом није захвално.

Радије, пажњу ваља усмерити на чињеницу да је управо због економског притиска САД и њених војнополитичких савезника, међу којима је и Јапан, Москва присиљена да приступи дедоларизацији своје спољне трговине и усмери свој извоз нафте и гаса пре свега у Кину, због чега сада добија велике количине јуана. Отуд је неминовно да она кинеску валуту коју поседује искористи и за плаћања у иностранству.

Јапанци су тога свесни и часопис Никеи Азија указује да је у марту ове године јуан претекао долар када је у питању руска спољна трговина – 39 одсто трансакција тада је обављено у кинеској, а 34 посто у америчкој валути.

Велика дилема за Токио

Јапански стручњаци и медији свесни су и глобалног тренда дедоларизације, који већ траје неколико година, али се нарочито убрзао након почетка сукоба у Украјини, када је постало јасно да ће Запад пленити руску државну и приватну имовину и покушати да искористи глобалну доминацију долара као међународног средства плаћања и валуте у којој се држе девизне резерве да би економски сломио Русију.

Они зато истичу истраживања по којима се удео америчке валуте у укупним светским резервама од 2016. године умањио за 11 посто, као и да је дедоларизација прошле године текла по годишњем темпу десет пута бржем него ранијих година.

Ипак, извесно је да је чињеница да јуан, валута комунистичког суседа с којим Токио има територијални спор, постаје важан медијум за међународну трговину има немали психолошки ефекат на јапанску државу и компаније, јер она значи јачање економског и политичког утицаја Пекинга у свету.

Велико питање за Токио је да ли се томе прилагодити или опирати у складу с америчком стратегијом умањивања економске зависности и прекидања пословних и технолошких веза са Кином.