Ђедовић Хандановић: Разматрамо нуклеарну енергију као опцију, прелиминарна студија не представља коначну одлуку

Електропривреда Француске и фирма "Ежис" ових дана завршавају прелиминарну студију изводљивости која ће пружити одговоре на питање да ли и каква нуклеарна енергија је потребна Србији.

Министарка рударства и енергетике, Дубравка Ђедовић Хандановић наводи за РТС да студија која је у току не представља коначну одлуку, али ће бити важан корак у процесу и пружити кључне информације за будуће кораке у развоју енергетског сектора.

"Студија, која ће бити готова у наредних месец-два, није студија изводљивости, већ прелиминарна анализа. Фокусираће се на три аспекта. Један је да развије мапу пута, односно да укаже и направи преглед 19 институционалних и инфраструктурних питања на које морамо да обратимо пажњу у колико уђемо у развој нуклеарног програма, а по смерницама Међународне атомске агенције", истакла је министарка.

Она је додала да ће студија такође обухватити анализу доступних технологија, укључујући конвенционалне нуклеарне реакторе и мале модуларне реакторе, као и разматрање могућности интеграције нуклеарне електране у наш енергетски систем.

Мале модуларне нуклеарке ризици и предности

Говорећи о малим модуларним реакторима, наглашава да је ова технологија још увек у развоју, али да има потенцијал.

"То је једна од опција које одређене земље разматрају и управо ми треба да размотремо да ли је то кредибилна опција у овом моменту за нас или за наш енергетски систем. Мислим да је та технологија још увек у развоју", навела је министарка.

Указује да је технологија малих модуларних нуклеарних реактора (ММР) потврђена у мањем обиму у неким земљама, попут Кине, где су коришћени у различитим применама, као што су бродски танкери. Русија је такође поодмакла у тестирању ових реактора.

Међутим, она наглашава да у контексту производње електричне енергије ова технологија још увек није у потпуности развијена и да свака нова технологија носи одређене ризике док се не потврди.

Према њеним речима, једна од предности малих модуларних реактора је та што су бржи за изградњу и јефтинији у поређењу са традиционалним, конвенционалним реакторима.

"За њих је потребно мање времена, да су јефтинији у смислу трошкова изградње, да су модуларни, значи можете да додајете и да одузимате, да кажемо, одређене делове тих реактора, док су конвенционални реактори нешто што изискује више времена, што има и веће трошкове. И на нама је да сагледамо и предности и мане обе технологије које се или развијају или су доказано развијене на тржишту и да кажемо шта је оно са чим ми желимо да идемо, уколико се наравно сви предуслови створе за то и на крају крајева са киме, јер сви ти носиоци технологија су одређене компаније из различитих делова света", додаје министарка.

Наглашава да Међународна атомска агенција (МААЕ) прописује стриктне кораке и фазе које свака држава мора да испуни ако разматра развој нуклеарног програма.

"Значи, ниједна земља не може да ради ништа на своју руку и апсолутно сви ти институционални предуслови као и инфраструктурни морају да се чекирају, одобре, провере и надгледају на крају од стране", указује министарка.

Стратегија дугорочног развоја

Министарка је нагласила да ће будућност Србије у великој мери зависити од дугорочне стратегије развоја енергетског сектора.

"Ми размишљамо о дугорочном снабдевању електричном енергијом, о томе како и да декарбонизујемо наш енергијски сектор, како да имамо довољно базне енергије, а то све, сва та питања су донекле у колизији једна са другом. Базну енергију тренутно добијамо из угља и из гаса. Гас је, транзиционо гориво, односно нешто што треба да служи, док заправо се не замени неким другим изворима енергије које емитују знатно мање угљен-диоксида. Енергија из угља је нешто што, да кажем, велика већина развијеног света види као нешто из чега треба постепено излазити. Међутим, нико не каже како да се то уради на одржив начин", каже министарка.

Указује да је у овом тренутку важно поставити јасне приоритете у развоју енергетског сектора, као и размотрити како они координирају са осталим националним приоритетима. Како је објаснила, енергетика није само кључна за економски развој, већ је и основа свакодневног функционисања друштва, јер обезбеђује стабилност и сигурност снабдевања енергијом.

Опција која захтева велико искуство, време и инвестиције

Министарка је нагласила да је нуклеарна енергија озбиљна опција која захтева велико искуство, време и инвестиције, али да је оно што је сигурно – све већи број земаља разматра увођење или проширење својих нуклеарних програма.

Она је додала да ће Србија наставити да се ослања на хидроелектране, али да без базне енергије, као што је нуклеарна, није могуће обезбедити довољну стабилност енергетског система.

"Гас ће нас послужити као гориво базне енергије у будућности, у наредних 20-30 година. Међутим, дугорочно како да осигурамо што мањи утицај на животну средину у смислу емисије угљен-диоксида, а да имамо довољно базне енергије. На ветар и соларно обновљиви извор енергије, не можемо да се ослонимо у пуном обиму. Хидроелектране су нешто на шта желимо да настављамо да се ослонимо у будућности, али све то без базне енергије не даје довољно енергетској сигурности. Зато је нуклеарна енергија једна од опција. Ја не кажем да је она лака опција и не кажем да је опција за коју не треба и време и искуство и новац, али свакако нешто што озбиљна земља и влада и званичници озбиљне земље морају да узму у обзир", указује министарка.

Изградња нуклеарних електрана дуго и захтевно путовање

Указује да изградња нуклеарних електрана представља велики и дуготрајан подухват. Напомиње да цео процес може трајати од 10 до 15 година, посебно за земље које тек улазе у овај програм. За пример је навела Уједињене Арапске Емирате које су 2007. године почеле од нуле, а данас имају нуклеарну електрану, захваљујући партнерству са Јужном Корејом.

Министарка је такође нагласила значај сарадње са другим земљама и компанијама које су већ искуствене у нуклеарној енергији. Србија већ има споразуме са земљама попут Сједињених Америчких Држава, Русије и Француске, али ће такође потписати нове споразуме, нарочито са Јужном Корејом, која је успела да изгради нуклеарну електрану за само 10 година.

Ови споразуми имају за циљ да обезбеде приступ најновијим технологијама и стручним искуствима, што ће бити кључно за развој енергетског сектора Србије.

"Ова сарадња ће нам омогућити размену знања и искуства, што је кључно за успешно имплементирање нуклеарне енергије у Србији", закључила је министарка.

На глобалном нивоу, 27 земаља је већ у процесу увођења нуклеарне енергије, а 12 од њих су чланице Европске уније. Србија је окружена земљама које већ имају нуклеарне електране, као што су Мађарска, Румунија, Бугарска и Словенија, што само појачава потребу да се и ова опција озбиљно разматра.

Према њеним речима, важно је да Србија, уз подршку научних института и стручњака, пажљиво сагледа све опције и направи најбољи избор у складу са потребама и потенцијалима свог енергетског система.

Цело гостовање министарке Дубравке Ђедовић Хандановић можете погледати у видеу на почетку текста