Крај инфлације или криза на помолу, ризике од проблема у Немачкој објашњава економиста Иван Николић

Иван Николић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекао да ће се видети да ли је на помолу економска криза.

"То још увек није сасвим јасно, али дефинитивно се чини да смо при крају оног једног таласа рецесионих мера које су биле усмерене на обуздавање инфлације, која је под свим утицајима, почев од рата, фактора пандемије, покиданих ланаца снабдевања, високих трошкова, енормно нарасла свуда у свету. И монетарна политика је наравно одмах реаговала подизањем каматних стопа", каже Николић.

Према његовим речима, тај талас, односно тај процес, коначно, верује, завршава ове недеље.

"Сутра ћемо имати састанак ФЕД-а, односно Америчке централне банке. Вероватно ће по први пут одложити подизање каматних стопа. Прекосутра, Европска централна банка, мислим да ће још једном за 25 базних поена подићи каматну стопу, и то ће коначно бити крај. Имамо заиста добре вести у погледу решавања проблема инфлације. Све је ниже, међугодишње посматрано, и она се сада јасније види и код нас, с тим што је то нешто спорије", напомиње Николић.

Напомиње да би фискална и монетарна политика требало да буду усклађене и да иду руку под руку, али у овом тренутку, када је подигнут или потпуно ослобођен лимит задуживања у Америци, онда не би могло да се каже да позитивно треба да утиче на обуздавање инфлације.

"Надам се да то неће имати пуни ефекат, али видећемо свакако. Опет, за инфлацију су битни и неки други фактори. Ова комотнија фискална политика није нешто ново, то је нешто што се води деценијама у Америци, свакако се она види по расту јавног дуга и то ће трајати. Овог пута, као што знате, тај лимит је подигнут на 2025. тако да ћемо у наредне две године имати наставак те политике. Она ће трајати, свакако докле год Америка задржи ту примарну позицију креатора или макар неког ко даје такт глобалној економској политици", указује Николић.

Немачка бележи благи пад

На српску привреду више утиче Немачка, а Немачка бележи благи пад, техничку рецесију упркос огромним издвајањима стотина милијарди помоћи источној Европи и привреди како би се суочили са енергетском кризом.

"Ово што смо имали у последњих годину дана, рат у Украјини, пре тога пандемија, али нажалост много дубљи структурни проблеми који погађају Еврозону и Немачку су се поново појачали. Они су се манифестовали у другом тромесечју са негативним растом, што у суштини дефинише ту техничку рецесију. Наравно, да то погађа нас. Они су нама најважнији трговински и економски партнер и инвеститор, тек након тога долази Кина", истиче Николић.

То се, додаје, види пре свега у прерађивачкој индустрији.

"Прерађивачка индустрија нам је у међугодишњем паду. Индустрија и даље бележи позитиван раст, али то је пре свега захваљујући електропривреди, односно производњи електричне енергије. Да није тога, то би било дубље. Бојим се да ћемо у наставку године, односно у наредним месецима, можда чак и сада, и ми са индустријом заронити у ту негативну зону. То је једноставно тако", истиче Николић.

Позитивне тенденције у вези са инвеститорима

Са друге стране, указује, постоје неке позитивне тенденције у вези са инвеститорима, отварању нових капацитета, чак и немачких, што је на неки начин супротно овим резултатима у матичној земљи.

"Али оне су опет последице неких других ефеката - геополитичког заоштравања односа Кина-Европа. Део капацитета Европа покушава да извуче из Кине и да лоцира ближе еврозони. Ми смо ту врло атрактивни и убирамо плодове тога. И наравно, сходно томе, имамо инвестиције, што је јако добро. Те инвестиције дају ефекте на извоз. И сад имамо једну опет контрадикторну ситуацију, односно резултат да нам извоз расте, и то врло добро, а увоз опада на рачун и много нижих цена у односу на прошлу годину, па сад имамо никада бољу покривеност рецимо увоза и извоза, спољнотрговински резултат, платно билансну позицију и наравно, као и крајњи резултат разних девизних резерви", наводи Николић.

То су, како истиче, неки фактори који су олакшали нашу ситуацију.

"Она би била много гора ако бисмо се директно везали управо за ове тенденције које постоје у Немачкој. На сву срећу, од 2017. године, па наовамо, та веза и није више тако чврста. До 2017. сваки, буквално, проценат пад у Немачкој се директно одражавао на привредну активност у Србији. Од тог тренутка је то нешто релаксираније и лабавије. То се дугује наравно кинеским инвеститорима и улагању кинеских компанија овде, опет много распрострањенијим инвестицијама и других земаља које су дошле, па наравно, пре свега у реални сектор", каже Николић.

НБС и даље инсистира на ригорозним мерама

Када је реч о инфлацији, наводи да Народна банка још увек инсистира на ригорозним мерама, што је добро.

"Спуштање инфлације, мало касније у односу на друге земље, зато што ми имамо и своје проблеме. Првог маја смо подигли цену електричне енергије, како бисмо и тим путем решавали проблеме који постоје у електропривреди. Инфлација ће наредних месеци сигурно убрзано падати. То се види пре свега по тражњи која је ниска и реално у паду", указује Николић.

На питање који је домет мера подстицања потрошње наводи да је у томе да ублажи рецесиони талас који долази из Европе и покрене привредну активност.

"Јер, колико год имали ми добре инвеститоре, нажалост, ситуација је врло неповољна у окружењу. А опет, инфлација је оставила велики проблем, окрњила стандард људи и самим тим је привредна активност оваква каква је, испод очекивања, испод плана за ову годину. Ово није само пука жеља или циљ економске политике. Он извире пре свега у неким добрим резултатима, доброј финансијској позицији и резерви коју је Србија остварила у претходном периоду", закључио је Николић.