Регионална економска интеграција међу приоритетима Србије, дуга чекања на граничним прелазима највећа препрека

Регионална економска интеграција је међу приоритетима Владе Србије. Са земљама у оквиру ЦЕФТА споразума прошле године робна размена је достигла седам милијарди евра. Извезли смо робу вредну пет милијарди евра, а увезли за две милијарде.

Иако су земље ЦЕФТА једине са којима Србија има убедљив суфицит у трговинској размени, главни спољнотрговински партнер је Европска унија.

"Важна препрека за цео регион су дуга чекања на граничним прелазима, пре свега са земљама Европске уније. Ово питање морамо хитно да решимо", истакао је министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић.

Светска банка је израчунала да би смањење чекања на граници за само три сата донело уштеду као када би се ad valorem царина (пропорционално обрачунавање вредности робе) смањила за око два одсто.

Такође су израчунали да би се увођењем једношалтерских система за трговину БДП по становнику повећао за 2,5 одсто. Коначно приступање земаља Западног Балкана Европској унији, на средњи рок, повећало би БДП по становнику за додатних шест одсто.

"Светска банка подржава ове циљеве кроз пројекат унапређења трговине и саобраћаја на Западном Балкану са циљем да се поспеши кретање роба и услуга, ефикасност и предвидљивост сектора саобраћаја, а такође и приступност тржишта и инвестиција", каже регионални менаџер Светске банке за Србију Никола Понтара.

Нови век намеће повезивање држава насталих распадом већих заједница

Амерички амбасадор у Београду Кристофер Хил указао је на то да нови век намеће да се државе настале распадом већих заједница поново економски повежу. То је у интересу тих држава, али и компанија које треба да искористе предности већег тржишта. Ипак, како кажу, потребно је отклонити неповерење.

"Ја сам велики, велики присталица иницијативе Отворени Балкан. Недавно сам боравио у Албанији и високи државни службеник ми је рекао да је једна од најбољих ствари која се Албанији десила отварање граница кроз Отворени Балкан", наглашава Хил.

Земље Балкана могу да користе и Швајцарски програм за изградњу капацитета трговинске политике који финансира швајцарска влада, према стандардима Светске трговинске организације.

"Главни корисници су државе односно министарства за спољну трговину, али кроз укључивање у јавно-приватно партнерство корист може да има и приватни сектор и на тај начин искористи постигнуте споразуме", објашњава амбасадор Швајцарске у Србији Урс Шмид.

Значајну улогу требало би да одиграју национална кординациона тела за трговину, потврђују искуства других земаља. Србија је Национално координационо тело за олакшавање трговине основала пре шест година.