понедељак, 06.03.2023, 20:00 -> 22:24
Извор: РТС
Аутор: Аница Телесковић
Бизнис форум 30. пут, фокус на енергетици – да ли се са снегом на Копаонику топи оптимизам
Тема овогодишњег бизнис форума на Копаонику је "Отпорност економије у неизвесним временима". Енергетска криза Србију је коштала 6,8 милијарди евра. Толико је према рачуници гувернерке Јоргованке Табаковић потрошено за увоз нафте, струје и гаса. Трошак би био још већи да није било аранжмана Србије и Русије да је део гаса по цени нижој од тржишне.
Покривање губитака ЕПС-а и Србијагаса буџет ће коштати три до 3,5 милијарде евра, процена је Фискалног савета. Зато је већ сада јасно шта ће бити кључна тачка новог аранжмана са ММФ-ом.
"Фокус ће бити на енергетском сектору, на потребе буџета. Цене струје морају да наставе да расту. Морамо да помогнемо енергетским компанијама али и да сачувамо енергију, да смањимо буџетске трошкове јер је Србија била једна од првих земља где је буџет доста помогао да се рањиве категорије становништва сачувају ограничењем цена енергената", каже Донал Макгетиген, шеф Мисије ММФ-а.
Павле Петровић, председник Фискалног савета каже да је њихово повећање већ почело са јануаром, биће у мају додатно и гас и струја, затим новембар и следећа година вероватно за гас.
"То ће онда утицати и да се инфлација подигне и вероватно ће онда инфлација дуже трајати у Србији, него у другим земљама", истиче Петровић.
У Народној банци ипак кажу да је раст цена струје већ укључен у инфлаторне пројeкције. Исплате једнократне помоћи у износу већем од две милијарде евра нису утицале на раст цена. Она је у највећој, мери увезена.
"У Србији је на кретање инфлације у 2022. години пре свега утицао раст светских цена хране и енергената. Конкретно, допринос цена хране и енергије у укупној међугодишњој инфлацији кретао се између 65 и 70 одсто", рекла је Јоргованка Табаковић, гувернер НБС.
Инфлација би била још већа да курс динара није био стабилан.
"Има појединаца заиста ретких, који се залажу за вештачку депресијацију динара. Чињеница је да неколико епизода знатног слабљења динара у периоду од 2000. до 2012. године није помогло расту привреде али јесте имало негативне последице на пословно и инвестиционо окружење, на инфлацију, на инфлациона очекивања, финансијски сектор али и укупну привредну активност", рекла је Табаковићева.
"Србија је одрадила одличан посао да одржи макроекономску стабилност, сада је потребан економски раст. То ће се десити само ако дође до повећања приватних инвестиција, и за то морате бити спремни за бизнис више него што сте икада били", каже Индермит Гил, главни економиста Светске банке.
А да би се то догодило неопходан је раст у еврозони. За ову годину прогнозиран је на свега 0,7 одсто. Добра вест је да је дубока рецесија избегнута и да ће ако до ње и дође у Немачкој и Италији, нашим главним спољнотрговинским партнерима, бити плитка и краткотрајна.
Коментари