Борба за енергенте, рекордне цене – највећи изазови у енергетици у години за нама

Највећи изазов за Европу био је обезбедити довољно гаса односно наћи алтернативу руском гасу. Цена гаса на почетку прошле године ишла је и до 4.000 евра, а у децембру пала је на 800 евра јер су складишта пуна. Брисел је потврдио да је зависност од руског гаса са готово 40 одсто смањена на девет процената.

Русија је од краја априла прекинула испоруке гаса земљама које нису хтеле да плаћају у рубљама, а последњег дана 2022, указом руског председника, дозвољeно је земљама које су означили као непријатељске да дугове плате у другим валутама.

У децембру Европска унија, Г7 и Аустралија ограничили су цену руског гаса на 180 евра за мегават-сат.

Гасни спор на релацији Москва–Брисел продубио је проблем са немачком турбином за ремонт Северног тока 1 па је Русија прекинула доток гаса тим гасоводом, а у септембру експлозије на цевима по дну Балтичког мора онеспособиле су гасоводе и Северни ток 1 и 2. Истрага о саботажама још траје.

Јесенас су престале и испоруке гасоводом Јамал. Гасовод преко Украјине ради трећином капацитета, а једини доток руског гаса у Европу пуним капацитетом стиже Турским током.

Европска унија америчким и другим изворима течног гаса замењује руски гас. У целој Европи убрзано се граде ЛНГ терминали и нове гасне интерконекције између земља.

Цена угља прошле године повећана за 70 одсто 

Европска унија прву енергетску рампу спустила је на руски угаљ. Иако је тај ембарго договорен још у априлу, на снагу је ступио у августу како би се направиле залихе. Због велике потражње, цена угља је прошле године повећана за 70 посто – достизала је чак и 450 евра за тону.

Европска унија 15 одсто електричне енергије добија из угља, а петину тог енергента увозила је из Русије – што је требало надоместити из других извора.

У страху од зиме, многа европска домаћинства вратила су се грејању на угаљ, а већина земаља одустала је од затварања термоелектрана.

Британија, Немачка и Холандија вратиле су у рад и неке затворене термоелектране на угаљ.

До касне јесени европске морске и речне луке биле су претрпане теретним бродовима који су довлачили угаљ из целог света.

Међународна агенција за енергију саопштила је да је 2022. планета потрошила више од осам милијарди тона угља – највише у историји.

Ценовни цунами на европском тржишту струје 

На европском тржишту електричне енергије био је ценовни цунами – тражња све већа а цене астрономске – мегават-сат коштао је и 550 евра. На неким берзама у једном дану достигао је и цену од 1.000 евра. Европа је у погон ставила све расположиве капацитете за производњу струје.

Продужен је рад многих нуклеарки и покренути су пројекти за градњу нових. 

Убрзано се ради на повећању капацитета обновљиве енергије.

Многе земље припремиле су се и за рестрикције струје до краја грејне сезоне.

Балтичке земље – Естонија, Летонија и Литванија – упозориле су на несташице ако их Русија искључи са заједничке мреже.

Кулминација кризе у Европи – ембарго на руску нафту 

Енергетска криза у Европи кулминирала је ембаргом на руску нафту морским путем и ограничењем њене цене на 60 долара. На те западне санкције, које су на снази од 5. децембра, уследио је одговор Москве.

Русија је донела декрет – од фебруара до јула ове године забраниће извоз нафте земљама које примене ограничење цене.

У склопу бриселског нафтног ембарга од 5. фебруара биће забрањен и увоз руских нафтних деривата.

Од нафтних санкција изузето је пет чланица Европске уније – Мађарска, Чешка, Словачка, Бугарска и делом Хрватска.

Цена нафте је целе године нестабилна – варирала је од 100 до чак 130 долара за барел да би у децембру пала на око 80 долара.

Због скупих енергената, 2022. биће забележена и по рекордним ценама струје, гаса, чврстог огрева, и горива за грађане и привреду.

У неким земљама рачуни су и дуплирани па су владе више пута давале субвенције и ограничавале цене.

У целој Европи на снази су препоруке за штедњу енергије и енергената на свим нивоима. Све прогнозе указују да ће 2023. енергетски бити још неизвеснија.