Пољопривредницима доступно 380 милиона евра из ИПАРД фонда – колико су кредити корисни за државу

Лако није, али није немогуће. Они који би да купе трактор, изграде фарму или уложе у туризам, а трошкове надокнаде из ИПАРД-а, захтев подносе Управи за аграрна плаћања. Посао покрећу сопственим новцем, а рефундацију могу да очекују када почне производња.

За мање пројекте, по савет могу у локалну пољопривредну службу. За веће је боље ангажовати консултантску кућу, и то ону која пројекат наплаћује само ако је одобрен.

"Поред захтева, ви морате да доставите за одобрење ИПАРД пројекта морате да доставите и понуде и осталу пратећу документацију а, наравно, поред тога и пословни план који ће кроз своје финансијске показатеље да докаже да је ваша инвестиција економски оправдана", рекао је Владан Николић из "Сим Серта".

Они који немају довољно новца, могу да користе кредите или да добију аванс из ИПАРД-а, али само уз гаранцију банке. Шта ће тражити као залог, процењују банкари.

"Не постоји неко универзално правило, већ је то индивидуални приступ ка сваком клијенту. Сама процена се заснива на постојећој производњи на ефектима инвестиције која је планирана и на кредитној историји", навео је Милош Степандић из Прокредит банке.

Бранко Јанковић је ИПАРД решење за фарму од 1.000 квадратних метара добио у августу. Новац за изградњу је покушао да нађе у осам банака.

"Они нису уопште препознали идеју да направим објекат и цео пројекат везан за ИПАРД и да од тога од тог новца који држава треба да ми бесповратно врати да се наплати банка него су они тражили модус и начин да кроз број оваца који ја имам да од тог новца прихода који би био остварен да ја враћам тај кредит што је тотално било у супротности од саме идеје ИПАРД програма", истакао је Бранко Јанковић, власник овчарске фарме у Петровом Селу код Кладова.

Експерти су за оснивање аграрне банке 

Стручњаци кажу да је понашање банака оправдано, јер то што је неко добио решење да у пројекат уђе, не значи да ће му на крају он бити и одобрен, а новац исплаћен. Решење виде у наменској, аграрној банци.

"Која би знала на прави начин да препозна потребе пољопривредних произвођача и у складу са тиме и формира кредитне линије како би их на неки начин подстакла евентуално започну пољопривредну производњу или да је прошире", рекла је др Биљана Грујић Вучковски из Института за економику пољопривреде.

Да би већи кредити пољопривреди донели и већу зараду држави показују подаци Народне банке Србије.

"Око шест посто укупних кредита односи се на пољопривреду. Ако се има у виду да је учешће пољопривреде у бруто друштвеном производу око шест посто дакле то одговара негде укупним капацитетима на нивоу укупне привреде", рекао је Дарко Стаменковић из Народне банке Србије.

ИПАРД се у Србији спроводи шест година. Од 3.178 пројеката, рефундација је одобрена за тек 1.144, толико је задовољило строга европска правила. Ваљало би да овај позив као добру прилику виде и пољопривреници и држава и финансијски сектор.

За уложено у физичку имовину газдинства односно рибљака надокнада из ИПАРД-а је од 60 до 75 одсто. Највише до милион евра. За прераду и маркетинг је од 50 до 70 одсто а највише до 1.300.000 евра. За сеоски туризам повраћај иде до 75 одсто, а максимум је 300.000 евра по пројекту. Очекује се помоћ и за органску пољопривреду.