Буџет за 2023. годину из угла стручњака – да ли су расходи оптимално распоређени
Према предложеном буџету за наредну годину, државна каса биће 1.843,4 милијарде динара што је 7,8 одсто више него у актуелном ребалансу. Планирани расходи су 2.107,4 милијарде динара, тако да све обавезе државе остану на 56,1 одсто јавног дуга што је у границама Мастрихтског споразума. Стручњаци поздрављају планирано повећање пензија и издвајања за инфраструктурне пројекте. Очекују да ће значајан издатак бити куповина енергената, а сматрају да повећање средстава за пољопривреду од 26 одсто ипак није довољно.
Ни динар преко оног што је неопходно. Тако министар финансија Синиша Мали образлаже предложени буџет. Економисти кажу - како се мора.
"Буџет је у овом тренутку по мени добар и оптималан имајући у виду јако неизвесну економску ситуацију и код нас и у свету првенствено због кризе у Украјини и јако великих инфлаторних притисака који су присутни свуда у свету", каже Др Душко Бодрожа са Института економских наука.
Трошиће се највише на повећање плата у јавном сектору за 12,5 одсто, минималних зарада за 14,3 одсто и пензија које ће у просеку износити између 310 и 320 евра. Додатну заштиту куповне моћи најстаријих суграђана треба да обезбеди нов начин усклађивања пензија који ће се такође наћи пред посланицима. Од јануара, пензије ће пратити кретање зарада, потрошачких цена или ће се, пак, комбиновати оба модела.
Проф. др Никола Стакић са Универзитет "Сингидунум" "позитивно оцењује те мере. "Да ли ће оне нужно пратити инфлацију, видећемо, али кумулативно пензије ће бити веће за више од 20 одсто и мислим да за то има простора у буџету", додаје Стакић.
Енергетика би могла да помрси конце
Стручњаци поздрављају и одлуку да се не одустаје од инфраструктурних пројеката. Тренутне четири и по милијарде евра капиталних инвестиција спрам некадашњих милијарду и 200 милиона је велики скок.
Не искључују међутим могућност да уколико се ситуација са енергентима погорша део новца са инфраструктурних пројеката преусмери. Стога би и пет, шест одсто капиталних инвестиција у БДП-у био одличан резултат.
"Никад није свеједно да ли ће, што ја подржавам потпуно, један део капиталних инвестиција на пример ићи пре свега у железницу, да се ради брза пруга Београд-Ниш, а касније и Београд са црногорском границом или ћемо се определити се за неке пројекте који јесу занимљиви, јесу добри, али просто нису сад за ова времена. Гласам увек да идемо у нешто што се зове општа инфраструктура и нешто што има и те како утицаја за много људи и привреду у целини", оцењује професор Економског факултета Слободан Аћимовић.
Највише недоумица је на којој страни расхода се налази енергетика.
"Чули смо министра да се планирају наставак гасног конектора ка Мађарској итд. То су добре ствари. Али, бојим се да је нама највећи издатак ће бити у ствари у потрошњи, јер ћемо морати да наставимо и даље да купујемо енергенте", наглашава професор Универзитета "Сингидунум" Никола Стакић.
Бодрожа: Недовољно повећање за пољопривреду
Више новца и за пољопривреду која ове године због суше и високих трошкова бележи подбачај.
Душко Бодрожа са Института економских наука сматра да повећање давања за пољопривреду није довољно.
"Новим буџетом је предвиђено повећање буџета за пољопривреду за неких 26 одсто. Јако је важно што је ово повећање остварено, али није довољно", каже Бодрожа.
Мањку у каси од 200 милијарди динара треба додати и пристизање на наплату ранијих обавеза, што ће свакако довести до додатног задуживања. Иако је у тренутној ситуацији, кажу наши саговорници, незахвално давати прогнозе, пројектовани привредни раст од два и по одсто је достижан.
Коментари