Како индустрија може да "среже" трошкове за струју, гас и грејање

Србија за сада успева да годишње уштеди један одсто финалне потрошње енергије. Озбиљно и системско бављење енергетском ефикасношћу не значи уштеде само у домаћинствима и установама, већ мора да обухвати целокупну привреду. Професорка Машинског факултета у Нишу Мирјана Лаковић каже за РТС да је Србија у обавези да иде у корак са мерама ЕУ, а да ће у супротном цене производа расти и неће бити конкурентни на европском тржишту.

Професорка Машинског факултета у Нишу Мирјана Лаковић рекла је за РТС да је са првим Законом о ефикасном коришћењу енергије 2013. године, уведена обавеза да индустрија и други велики потрошачи штеде енергију од једног процента годишње.

"Сви велики потрошачи имају обавезу да на годишњем нивоу испоставе рачун ресорном министарству са мерама које су примењене у области енергетске ефикасности, као и са мерама које се планирају применити", објашњава Лаковићева.

Према њеним речима, привредницима је важно да се укаже како да користе обновљиве изворе енергије, као и да добију тачне информације од струке.

Које мере треба применити

Када је реч о мерама енергетске ефикасности које треба применити у производном процесу и у радним халама, Лаковићева наводи да се у индустрији може говорити о општим мерама.

"Опште мере су аутоматско управљање процесима, увођење исправних мерења, праћење потрошње и контрола процеса. Зграде морају бити изоловане. И одржавање прозорских површина чистим доприноси енергетској ефикасности", каже Лаковићева.

Објашњава да је енергетска ефикасност када је производ истог квалитета, а да се за његову производњу утроши мање енергије.

"Простора за унапређење енергетске ефикасности увек има, када говоримо о производним процесима који се мењају. За сада се законским решењима и чињеницом да поскупљују енергенти, и малим и средњим предузећима све се више намеће енергетска ефикасност као начин да буду рентабилни", објашњава Лаковићева.

"У обавези смо да пратимо токове ЕУ"

Директиве Европске уније у тој области су оштре и ригорозне. Поједине компаније потпуно су самоодрживе: не само да имају на крововима соларне панеле, енергетски ефикасно и еколошки прихватљиво грејање, већ прерађују и кишницу у техничку воду која им је неопходна.

Гошћа Дневника каже да смо у обавези да идемо у корак са тим мерама.

"Долазићемо у ситуацију да ће нам, уколико не уведемо такве мере, цене производа расти и нећемо бити конкурентни на европском тржишту. Имамо вишеструке проблеме и у енергетици, а имаћемо и економске, уколико не будемо пратили токове", упозорава Лаковићева.