среда, 09.11.2022, 13:00 -> 13:13
Извор: РТС
Широм Србије је забележен пад цене дрвета – може ли се очекивати додатно појефтињење
Почетак новембра донео је и смиривање тржишта огревног дрвета. На стовариштима дрва има довољно, а бележи се благи пад цена – од 500 до 2.000 динара, па се у неким местима сада кубик може купити и за 6.000 динара. Професор Шумарског факултета Бранко Главоњић рекао је за РТС да је рано давати прогнозе за предстојећи период, али да први сигнали показују да се пад цена може очекивати.
Професор Шумарског факултета Бранко Главоњић рекао је за РТС да се истраживања о цени дрва врше на двонедељном нивоу и да је примећено да је на појединим стовариштима у последње две недеље дошло до благог појефтињења дрвета.
"У Врању, које нема класична стоваришта, као што постоје стоваришта у Београду и већим градовима, код приватних предузетника дрво је у овом тренутку 7.000 динара, било је 7.500 динара. Затим на једном стоваришту у Суботици, цена је 1. новембра износила 11.000, пре тога је била 11.500 динара. Затим, на једном стоваришту у Крушевцу, цена је снижена са 11.000 на 10.500 динара", истакао је Главоњић.
Додао је најјефтиније дрво тренутно у Источној и деловима Југозападне Србије који су богати шумом.
"Код једног од продаваца у Петровцу на Млави, цена дрвета је сада 6.500 динара. Све зависи од количине која се купује. Исто тако, у региону Ивањице, приметан је пад цена за неких 500 динара. Све у свему, код појединих продаваца и на појединим стовариштима, цене су нешто пале у односу на период са почетка октобра. Мада, код већине стоваришта, поготово у великим градовима, Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Краљево, цене су и даље на истом нивоу као што су биле на почетку октобра", истакао је Главоњић и напоменуо да нема раста цена, али и да нема ни појефтињења.
Који су фактори утицали на благо појефтињење
Говорећи о факторима који су утицали на благо појефтињење, професор Главоњић је истакао да је на то утицало ограничење извоза дрвета које је Влада донела и продужила, али и то да су домаћинства ове године набавила дрва на време.
"Ми смо послали поруку потрошачима још у марту месецу, док је трајала претходна грејна сезона, да је време да крену набављају огревно дрво, огревни пелет и друга дрвна горива и ту поруку смо неколико пута понављали у протеклих шест месеци", навео је професор и оценио да ове године није било стампеда потрошача на стоваришта каквих је било претходних година.
Разлог за појефтињење дрвета, додао је, јесте и да су неки од произвођача у дрвној индустрији снизили од 1. новембра цену огревног дрвета које купују за своје потребе за 1.000 динара по тони.
Професор Главоњић је навео да је рано давати прогнозе за предстојећи период у смислу да се може очекивати сигуран пад цене дрвета, али да су први сигнали који су забележени почетком новембра позитиван показатељ да се нешто тако може очекивати у наредном периоду и да ће то зависити од снабдевености и од доступности осталих енергената.
"Ситуација са пелетом се поправља"
Говорећи о ситуацији са пелетом, професор Главоњић је истакао да се стање поправља и да су приметили да у другој половини октобра и првој половини новембра већи број стоваришта има пелет на стању и да се може купити на већим стовариштима која се баве искључиво трговином.
"Цене пелета су оне које је Влада прописала, с тим што се код тих трговаца, на ту цену наплаћује и превоз до потрошача", навео је Главоњић.
Додао је да су цене пелета у региону и Европи високе у поређењу са Србијом, као и да су најниже цене пелета у региону у Београду и Подгорици, док су највише у Загребу (660 евра) и Љубљани (612 евра).
"Када су у питању остале земље у Европи, посебно бих издвојио Аустрију са ценом од 630 евра по тони и Немачку у којој су тренутно цене 570 евра по тони. Немачка је интересантна земља из разлога што је до пре неких месец и по дана цена дрвног пелета у региону Берлина била 809 евра по једној тони. За неких непуних месец и по дана, цена је пала за око 240 евра по тони сада је 570 евра", навео је професор Главоњић.
Истакао је да је Европа лидер у потрошњи пелета и да је само на нашем континенту потрошено 86 одсто светске производње пелета.
Коментари