Сензационализам и достојанствo – у чему новинари греше кад извештавају о осетљивим догађајима

О деци медији најчешће извештавају у црним хроникама. Откривајући детаље о месту где живе, с ким и у каквим условима, несвесно угрожавају њихову безбедност.

"Кад се деси породична трагедија, па ако је у то умешано дете, онда медији то експлоатишу на најстрашнији могући начин, потпуно сензационалистички, откривањем идентитета детета, не водећи уопште рачуна да то може да му упропасти цео будући живот", упозорава чланица Савета за штампу Гордана Новаковић.

Многи медији пали су на испиту извештавања о убиствима у Основној школи "Владислав Рибникар“, као и у Дубони и Малом Орашју. Када се такве трагедије догоде, сведочимо задирању у приватност и емоције породица, при чему поједини медији то свесно чине, у трци за рејтингом и профитом.

"Сваки пут имамо нарушавање правила приватности. Откривају се идентитети жртава врло брзо, чак и пре него што то њихове породице сазнају. Новинари интервјуишу и буквално 'гањају' чланове породица, питајући како се осећају након што су изгубили некога. И имамо, нажалост, то смо видели претходних дана, извештаје са сахрана где се цитирају јауци, ко је био, са великим бројем фотографија, што и по садашњем кодексу представља прекршај", указује новинар Бојан Цвејић.

Поред новинарског кодекса, путокази за новинаре су и етички, морални и људски стандарди, кажу у Савету за штампу.

"Било да су то жене које су преживеле насиље, било да су то деца, ЛГБТ особе или особе са инвалидитетом, чини ми се да најчешће занемарујемо достојанство тих особа. И наравно сензационализам! За сваку област – било да је реч о масовним пуцњавама, угроженим групама или протестима, сензационализам се истиче као проблем", каже Сања Павловић из Комисије за жалбе.

Смернице које је Савет за штампу објавио на свом сајту нису обавезујуће, али су путокази за новинаре и уреднике који имају дилему како да извештавају о деци, о маргинализованим групама, кризним ситуацијама и другим осетљивим догађајима.