Да ли новац из сламарице преселити у банке

То што је новац поскупео у целом свету, има и добру страну - банке поново плаћају камате на штедњу. А држава и даље гарантује сигурност за 50 хиљада евра по штедном рачуну. Ко има то, значи да би уз рачун у свакој од 20 банака имао гаранцију за милион евра штедње. Таквих је ипак мало - 80 одсто улога у нашим банкама не прелази 500 евра.

Владимир Васић, секретар Удружења банака Србије каже да је последњих десет година раст штедње велики, у динарима 400 одсто.

"Стопа у еврима је 35 одсто и стигли смо до преко 14 милијарди евра, што динара што евра. Мотив за штедњу је претходних година свакако био стабилан курс, ниска стопа инфлације и свакако поверење у економску ситуацију", рекао је Васић.

Тренутно је осигурано 14,3 милијарди евра - у то улази и штедња у динарима, а све више и у доларима, швајцарским францима, па и рубљама. Банке примењују различита правила за клијенте, па зато и Агенција за осигурање предлаже измену прописа - односно нови систем обрачуна висине премије осигурања коју плаћају.

"Систем који подразумева да све банке не плаћају исти проценат на суму депозита осигураних, него да он зависи од ризичности у пословању банака, тако да ризичније банке плаћају већи износ, мање ризичне мањи. На тај начин желимо да утичемо на понашање банака и на то да спречимо преузимање ризика", каже Хасан Ханић, председник Управног одбора АОДА.

Ризик се пре свега мери кроз кредитну политику, односно услове под којма се дају зајмови - јер ако се ублаже, могу донети повећање ненаплативих зајмова. 

"Што се тиче кредитне политике, она остаје. Само клијент који може да испуни услове, он и добије. Могу да кажем да је штедња веома добра инвестиција. Знате, најгоре је тренутно држати новац у сламарици, јер ви сад можете да имате три и по процентна поена на годишњем нивоу, а за разлику од других инвестиција, штедња је најликвиднија инвестиција, јер вам је новац у сваком моменту доступан", каже Мирјана Сучевић, директор за становништво "Прокредит банке".

Грађанима савет да се и што пре навикну на електронско банкарство, јер је ће експозитура бити још мање. Тренутно их је у Србији 60 на 100 хиљада становника, три пута више од европског просека.