петак, 04.11.2022, 16:30 -> 07:01
Извор: РТС
Ерић: Година пуна опасности, добар домаћин се труди да сачува беле паре за црне дане
Професор Београдске банкарске академије Дејан Ерић рекао је за РТС да је аранжман са ММФ-ом добра вест. Ово је година препуна опасности и у таквим условима аранжман са ММФ-ом је додатни механизам сигурности да предупреди неке проблеме и шокове до којих може доћи у наредном периоду, навео је Ерић.
Инфлација – најпре због пандемије, а затим и трошкова због пораста цене енергената, већ две године оптерећује цео свет.
Време јефтиног новца је прошло – и сада улазимо у нову економску епоху. Србија се до сада добро држала, али затражен је и нови аранжман са ММФ-ом.
Професор Београдске банкарске академије Дејан Ерић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је аранжман са ММФ-ом добра вест, у кризној смо години, трећа је година суочавања са кризом, која је почела од 2020. године.
"Успели смо да испливамо, да преживимо сва искушења. Ово је година препуна опасности и у таквим условима аранжман са ММФ-ом је додатни механизам сигурности да предупреди неке проблеме и шокове до којих може доћи у наредном периоду", навео је Ерић.
Према његовим речима, макроекономска стабилност и стабилност генерално кључне су речи у нестабилним временима. Наводи да панику изазове нека дезинформација да ће можда пензионерима каснити пензије.
"Бескрајно је битно да имате и додатне механизме заштите, то је као кад је криза па се сваки добар домаћин у Србији труди да сачува неке паре, по народној: сачувај беле паре за црне дане", навео је Ерић.
Да ли је новац ММФ-а скуп
Време јефтиног новца је прошло. "Сада улазимо у друго време, расту каматне стопе. ЕЦБ повећава каматну стопу и у наредних пар месеци дешаваће се слична ситација", указује Ерић.
Импликација свега тога је раст каматних стопа и у нашим условима, многи дужници који имају кредите – потрошачке, стамбене – осећају последице тога кроз повећање месечних рата, напомиње Ерић.
Реафирмација долара
Говорећи о долару, Ерић каже да је систем федералних резерви много брже реаговао на збивања на финансијском тржишту од ЕЦБ-а, много раније су најавили повећање каматне стопе, јер су се суочили са инфлацијом, која дуго није виђена.
То је, како наводи, имало импликације – повећање тражње за инструментима у доларима, долар је добио улогу, никад није ни губио улогу коју је имао. Само долази до прерасподеле јер имате и друге велике играче на међународним финансијским тржиштима.
Будућност новца
Швеђани су најавили да 2035. године неће више бити готовине у оптицају.
Ерић каже да Шведска годинама има традицију велике употребе различитог облика електронског новца, било у кредитним картицама, било као е-банкинг.
Новац доживљава своју еволуцију. Подсећа да је новац стар 2.800 година, појавио се у грчкој држави Лидији, која више не постоји. Појавио се у форми кованих златних и сребрних новчића, у 6. или 7. веку пре нове ере.
У тој форми кованог новца постојао је до 12. или 13. века, када је Марко Поло донео папирни новац из Кине, који је почео у Европи да се штампа.
Истиче да смо сведоци да 50 година папирни новац није једини облик новца, имате и електронски новац, дигиталне форме новца.
Ерић каже да новац мења форму, био је у форми зеленог новца, и у форми криптовалута.
"Централне банке водећих земаља раде на развоју свог дигиталног новца и без дилеме новац ће се мењати како се мења друштво, не можемо замислити живот без интернета, друштвених мрежа, у склопу свих тих промена које се дешавају око нас мења се и новац", закључио је Ерић.
Коментари