Штедња у динарима или еврима - шта је исплативије

Када је новчаник у питању, макар и од најбољег пријатеља, последње што ћете сазнати је његово стање на рачуну. Ипак статистика открива - ове године на штедњу је положено нових 526 милиона евра. У штедним билансима и једна новина. Поред динара и евра, на рачунима је сада и 750 милиона долара и 557 милиона швајцарских франака.

"Сада имамо и онај моменат који се преклапа, односно штедња је постојала, али камата је била јако ниска на штедњу. И већина људи је инвестирала и инвестиционо куповала непокретности. Сада се тренд због рестриктивне монетарне политике окренуо и стимулише се штедња у свим облицима, од гаса, енергетике па до оне у банкама", каже Нино Стамески, директор центра за становништво Ерсте банке.

Стимулативна је камата у банкама, каже Стамески и наводи да ће се  један део тих инвестиција преусмерити у штедњу у наредних годину, годину и по дана. 

Месечни износ српског штедише ове године је 5.516 динара. Нерачунајући инфлацију, нешто је мањи у односу на претходну годину. Резултати би, кажу у међународној агенцији која је спорвела истраживање, били бољи да није инфлације.

"У Србији расте свест о важности штедње. Међутим инфлација која се појавила не само у Србији већ свуда је утицала да се смањи штедња па је и проценат оних који сматрају да је ситуација за штедњу неповољнија. Повећан је и проценат штедње у кућним сефовима на чак 32 процента за како кажу не дај боже али повећана је и штедња за на пример одлазак на годишњи одмор", каже Ансгар Лонер, директор агенције ИМАС.

У Ерсте банци кажу да им је просечан штедни улог износио 20.500 вра и два милиона пестсто хиљада динара. Имају и савет - због повољније камате и стабилног курса динарска штедња је исплативија.

"Према подацима НБС нека просечна камата номинална на динарску штедњу на период 12 месецио износи 3,41 одсто док је на орочену девизну штедњу она 1,6 одсто и оно што можемо да видимо у односу на претходну годину је да су каматне стопе удвостручене. Имају тенденцију даљег раста што због повећања референтне каматне стопе и пооштравања мера Народне банке", каже Нино Стамески.

Клијенти у Србији су свесни важности штедње, али су отворени и за ризичнија улагања ради већег приноса. Чак четири од пет грађана сматра да треба потражити алтернативу штедњи.