Велики број ИТ стручњака из Русије стигао у Србију - конкуренција или шанса за наше фирме

Процене су да је од почетка сукоба у Украјини, у неколико таласа миграција, између 50 и 100 хиљада Руса стигло у Србију. Међу њима, све је више инжењера, програмера, а бележи се и раст броја руских држављана који отварају фирме у нашој земљи.

Да ли су наведене промене на ИТ тржишту претња или шанса и како утичу на домаћи кадар - о томе за РТС говори Марко Мудринић са портала "Нетокрација".

Чули смо податке о броју нових фирми, велики број ИТ стручњака из Русије је пристигао у нашу земљу. Како то може утицати на српско ИТ тржште, којем према неким грубим проценама недостаје око 15.000 радника?

- Свакако ће утицати, али мора да прође још времена да бисмо видели какави ће утицаји бити. Оно што са сигурношћу можемо да кажемо јесте да су то људи који су задржали своје послове, раде из Србије, али из фирме за које су радиле у тренутку када је избио сукоб. Мислим да је то јако битно објаснити, да су људи бежећи од сукоба задржали позиције у потрази за сигурношћу. А уколико се сукоб настави, уколико буду остали неко дуже време, претпоставља се да ће се можда одређени број радника прелити и на неке наше фирме овде у Србији.

У Србију су дошле су и неке велике руске компаније. Постоји страх да би оне могле да повуку велики број домаћих програмера. Је ли тај страх оправдан?

- Мислим да страх свакако није оправдан. Ми смо у протеклим годинама видели велики број фирми које су дошле у Србију како би отвориле своја представништва и како би радиле са локалним талентном и запослиле локалне програмере. Потреба за тим кадром увек постоји, то није нешто што се може пореметити доласком неколико фирми. Већ бих то гледао из неког позитивнијег угла, да се Србија позиционирала као озбиљан играч на ИТ мапи и да сада имамо прилику не само да привучемо велики број ИТ фирми, негде да провучемо да ти људи са знањем и комбиновањем са овде локалним људима могу направити успешне стартапе и неке нове фирме. У томе лежи прави потенцијал.

Како може утицати на конкурентност домаћих фирми?

- Наше фирме се већ дуго година константно, из године у године, такмиче једна са другом. Доста су се ти услови рада у фирмама побољшали. ИТ је водећа инустрија када говоримо о условима за рад. Оно што је сигурно да је велики број западњачких компанија допринео томе да ти услови буду све бољи и бољи. Сада следи да видимо да ли ће ово довести до још већег такмичења између западњачких и руских фирми или ће се све оне просто повиновати локалним условима, које тржиште диктира.

Неке европске земље попут Словеније позивају руске ИТ стручњаке да потраже место на њиховом тржишту. Са друге стране и Руси ту покушавају да очувају тај сектор, укидају порезе. Како се ту Србија котира?

- Ми смо годинама ту између две ватре. Мислим да смо се добро позиционирали и у претходним годинама, да је доста тих иницијатива спроведено како би се не само руски ајтијевци, већ и западњчке компаније определиле да овде развијају своја решења. У том смислу мислим да смо се добро позиционирали. Рекао бих да већина европских земаља која позива ИТ стручњаке да негде гледају из аспекта да њима недостаје ИТ кадар, па онда покушавају приволети их. Док с друге стране, у Србији је ситуација другачија, јер ми већ имамо развијену ИТ индустрију и  прави потенцијал ја видим у томе да се руски ајтијевци упарују са нашим домаћим предузетницима и из тог неког циклуса миграција настану нове успешне компаније са ових простора.

Иако се мислило да ће криза успорити запошљавање у ИТ сектору, десило се потпуно супротно. Тражња за ИТ кадровима у Србији никада није била већа. Свакодневно расте број огласа. Колико се ради на томе да образовање прати промене на тржитшу и да се охрабрују млади људи и деца да крену овим путем?

- У протеклим годинама имали смо велики број иницијатива који су усмерени на образовање, упућивање младих људи да постоји једна жива индустрија. Увели смо и програмирање у школе. Сигуран сад ће проћи десетак година када ћемо видети конкретне ефекте свега на чему се сада ради.