Зависност од америчког уместо руског гаса – да ли се европска економија љуља или урушава
Пре сукоба у Украјини, Русија је била највећи снабдевач Европске уније гасом, с уделом од око 45 одсто. Зато је већ осам месеци главни задатак пред чланицама да нађу алтернативу руском гасу. Исто толико отворено је и питање ко би могао да заузме место највећег светског извозника природног гаса, и да ли ће то бити нова адреса која ће диктирати понашање грађана и привреде у Европи.
Упозорење чланицама ЕУ да смање зависност од руског гаса, претходних дана све гласније прати још једно – да не постане зависник од другог – и то америчког. Навикавање на њега могло би Европу много више да кошта, јер САД гас на Старом континенту продају и до четири пута скупље него на својој територији. Зато из француске стиже позив на равнотежу међу партнерима.
Француски министар финансија Бруно ле Мер каже да не би требало дозволити да САД доминирају на глобалном енергетском тржишту, док ЕУ трпи последице сукоба у Украјини.
"Сукоб не сме да се заврши америчком економском доминацијом и слабљењем Уније", поручује Ле Мер.
Љуљање или урушавање немачке привреде
Слабљење највећих европских економија је, кажу стручњаци, извесно.
"Амерички природни гас је од почетка рата у Украјини дуплирао своје учешће на европском тржишту. Он је, иначе, око 40 одсто скупљи од оног који плаћамо, руског гаса из гасовода. То значајно утиче на конкурентност европских произвођача", објашњава економиста др Урош Делевић.
Дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић наводи да је деценијама јефтини руски гас био један од стубова немачког привредног чуда.
"Због тога се поставља питање да ли ће измицање тог стуба значити само љуљање или потпуно урушавање немачке економије, јер би онда она, заснована на знатно скупљем америчком гасу, имала знатно скупље производе, који нису толико конкурентни на светском тржишту. Због тога немачке власти покушавају на све стране да нађу алтернативу руском гасу", објашњава Радичевић.
"Европа између две империје – подела света и крај глобализације"
Иако вишеструко скупља, потрага за алтернативом на тржишту САД је, каже дугогодишњи новинар у Риму Жељко Пантелић, очекивана.
Тачно је, истиче, да у западној Европи људи имају низак праг трпљења када су у питању животни стандард и достигнуто благостање, као и да нису спремни на велика одрицања.
"Међутим, напад Русије на Украјину и све агресивније понашање Кине, Европу су довели у позицију да бира између две империје – америчке, у којој се на какав такав начин гарантују слободе, права и тржишна економија, или за кинеско-руску империју, обележену диктатуром и заустављањем слободног тржишта. Такав развој нас неминовно води у поделу света и крај глобализације", каже Пантелић.
Нови амерички допринос енергетској неизвесности
У међувремену, из САД стиже нови допринос енергетској неизвесности.
Лидери америчке индустрије која експлоатише нафту и гас, упозорили су како ЕУ не може рачунати на то да ће они осигурати енергетску стабилност током зиме значајним повећањем испорука.
Коментари