Папић Бранков произвођачима: Вратите се куповини домаћег семена

Десетогодишња стратегија пољопривреде и руралног развоја Србије која ће важити до 2034. године приведена је крају. Подаци о животу и раду људи на селу као и о функционисању великих аграрних система су прикупљени. Пут до прехрамбеног суверенитета трасираће технолошке иновације и субвенције које подстичу инвестиције у фарме и засаде, каже за РТС професорка Татјана Папић Бранков.

Србија је самодовољна у производњи житарица, воћа, шећера, уља. Од увоза је независна и производња овчијег меса, док су све остале гране сточарства у великом паду - показују анализе на основу којих је рађена национална стратегија за трасирање пољопривредног и руралног развоја у наредној деценији.

"Треба подстицати инвестиције јер смо у технолошкој рецесији, значи модернизација фарми, набавка приплодних грла изградња система за наводњавање, форсирање увођења иновација и праћење зелене агенде. Али праћење зелене агенде без икаквог страха, јер ми имамо много мање грла по хектару у односу на Европу, значи да ми емитујемо много мање штетних емисија" каже професорка Татјана Папић Бранков и додаје да нам зелена агенда може донети корист поготово у бољој контроли пестицида.

Шта је горући проблем

Осим што увозимо трећину меса и млека, велики дефицит бележимо и због увоза соје, парадајза и других култура које можемо сами да произведемо. У горуће проблеме Папић Бранков сврстава и семенарску индустрију.

"Наши домаћи институти су у озбиљној кризи, поготово Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, који учествују са свега један одсто у атестираним количинама семена кукуруза. Ми смо прошле године 62 милиона евра издвојили само за увоз семена кукуруза", истиче професорка Папић Бранков, ауторка стратегије пољопривредног и руралног развоја.

Она додаје да је разлог за то вероватно погрешан маркетинг, тешко ношење са конкуренцијом страних компанија, али да можда постоје одређене групације које свесно и намерно пласирају туђа семена на уштрб домаћих семена.

Савет произвођачима

Професорка Пољопривредног факултета у Новом Саду и председница Друштва аграрних економиста Србије саветује произвођаче да се врате куповини домаћих семена, поготово у контексту климатских промена, јер како истиче, наше семинарске куће могу да развију адаптабилније сорте и хибриде него стране.

Каже и то да тим који је радио на стратегији подржава идеју да се субвенције у ратарству вежу за радноинтензивне гране пољопривреде, то јест за једно условно грло стоке по хектару производње или за производњу воћа и поврћа.