САД забраниле технолошким компанијама отварање погона у Кини у следећих 10 година

Америчке компаније које производе напредну технологију, пре свега микрочипове, неће смети у наредних десет година да отварају погоне у Кини јер су САД донеле Акт о чиповима и науци.

Циљ те мере је да се спречи даља економска и посебно технолошка зависност од Кине.

Одлука се односи на компаније које за своја истраживања и пословање добијају средства из савезног буџета.

То је део државног плана за подизање америчке индустрије полупроводника у који САД улажу 50 милијарди долара.

До 1990. године 40 одсто светске производње микрочипова долазило је из САД, док је данас то сведено на тек 10 одсто.

Микрочипови су најважнији део у свим модерним уређајима, почев од мобилних телефона до аутомобила и њихова несташица узрокована затварањем фабрика у Кини због пандемије продубила је економску кризу.

Америчка секретарка за трговину Лиза Раимондо саопштила је да америчке компаније у наредних десет година неће моћи да узимају средства из савезног буџета, а онда да их користе за пребацивање производње у Кину која је по том питању по много основа повољнија.

Став САД је да су сељењем производње у Кину америчке компаније директно утицале на подизање кинеске конкурентности у високим технологијама што не само да је угрозило економски примат САД већ и националну безбедност, будући да се полупроводници користе у свом модерном наоружању. Такође, гласно се сумња да Кина преко својих технолошких производа нарочито оних уграђених у компјутерске мреже надзире САД и њихове савезнике.

Прва реакција дошла је из кинеске амбасаде у Вашингтону која је оценила да је ово мера на трагу „менталитета хладног рата".

Аналитичари сматрају да ће ове мере снажно погодити и Кину и америчке компаније које тамо имају развијену производњу, те да не треба очекивати скорији опоравак тржишта микрочипова.