Све је пролазно, само злато остаје – отпорније од штедње, трајније од некретнине

Што мрачнији међународни односи то светлије злато. Тако реагују инвеститори, али и физичка лица на све веће нестабилности финансијског тржишта у Америци, еврозони или тржишту криптовалута.

Неископаног злата на планети има све мање и за разлику од новца и хартија од вредности - оно је физички доступно. Валтер Хелхолфингер већ неколико деценија држи продавнице у Бечу где продаје злато у полугама баш као цигарете у киоску. Због све веће тражње шири посао на регион.

"Све је пролазно, а злато остаје. Имам породичну фирму и знам да је у Србији скоро свака кућа имала по неки златник, најчешће Франца Јозефа који је дариван новорођенчади", каже Валтер Хелхолфингер.

Наводи да га не изненађује атрактивност злата, јер се оно у физичком облику показало отпорнијим од штедње.

"На њега не плаћате ПДВ, а немате ни велике провизије као код купопродаје ломљеног злата. За разлику од злата на берзи, чија цена нагло скаче или пада због шпекулација, код полуга то није случа"ј, истиче Хелхолфингер.

Цена злата непрестано расте

У недостатку инвестиционих могућности доказано је да цена злата непрестано расте.

Професор Универзитета Сингидунум Никола Стакић напомиње да се за исту полугу злата пре 50 година могла да се купи просечна некретнина у Америци што се није променило до данас.

"Злато као инвестициони облик активе мора да има чистоћу од 99 одсто и наш народ културолошки уз некретнине воли да га има".

И Јоргованка Табаковић је недавно обелоданила да је Народна банка Србије купила још пет тона злата и да је са 46 и по тона резерви - наша земља са највећим резервама злата у региону.

Табаковић: Проблем са некретнинама нису камате већ трговачке марже

Осим злата гувенер НБС признаје да физичка лица немају много инвестиционих могућности, па се грађани за сада одлучују да улажу у некретнине. То је подигло цене станова који су се куповали за готовину, што је поскупело цену квадрата, али и смањило узимање стамбених кредита.

"Не мора се поседовати злато али треба да постоји и друга инвестициона могућност која грађанима омогућава да зараде новац али не само да зидају зграде које у Београду имају цене које се мере као у најскупљој светској метрополи", каже гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

"Ако су квадрати за запослене у безбедносним структурама били значајно јефтинији, нема оправдања да су у слободној продаји наплаћују по вишим ценама", напомиње гувернерка.

Како је навела, то онемогућава грађанима да дођу до кредита и онда се проблем свали на банкарске камате.

Гувернерка најављује да ће у оквиру формирања радне групе за анализу трговачких маржи укључити и питање високих маржи у грађевинству јер висина камата на стамбене кредите више не може да прати цене квадрата.