Грађани ће скенирањем QR кода моћи да провере да ли је фискални рачун валидан

Србија је крајем 2003. почела да уводи фискалне касе. Више од деценију касније, поједини стручњаци су указивали на то да је систем застарео и зрео за промену, па се о увођењу онлајн фискалних уређаја, који су обавезни од недеље, говорило још 2015. године у првом Националном програму за сузбијање сиве економије.

У том првом Националном програму из 2015. наведено је да подаци показују да је контрола фискалних каса на ниском нивоу, као и коришћење генерисаних података о промету, као аргумент у прилог промени модела фискализације.

Јелена Бојовић из Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) каже за РТС да се од 2015. године размишља о унапређењу система, уз два кључна разлога - унапређење контроле од стране државе и инспекције и помоћ привреди да ефикасније послује.

Истиче да ће држава имати корист у унапређењу система инспекцијског надзора и бољој контроли.

"Сада ће захваљујући новом систему Пореска управа моћи у реалном времену да прати промете различитих привредника и захваљујући томе ће знати да ли је дошло до промене у начину понашања пореских обвезника", објашњава Бојовићева.

Каже да је НАЛЕД још 2016. и 2017. године ишао у Хрватску да види како систем код њих функционише и наводи да су тамо после првих годину дана примене новог система успели да унапреде ефикасност инспекцијског надзора са пет на 33 одсто.

"Од 100 посећених привредних субјеката, раније само код пет наилазили на проблеме и успели да се установе грешке у вези са плаћањем фискалних рачуна, да би након унапређења система повећали ефикасност на 33 одсто", истиче Бојовићева.

Мањи трошкови за привреднике, контрола и на грађанима

Јелена Бојовић каже да ће привредници имати мање трошкове јер нема више куповине и чувања контролних трака, за шта су, како наводи, неки велики привредни ланци трошили годишње и по 100.000 евра.

Грађани ће моћи скенирањем QR кода да провере да ли је рачун валидан и да ли је промет пријављен Пореској управи, па ће се и они наћи у улози контролора.

Бојовићева каже да инспекција није свемогућа поготово због малог броја инспектора, па је природно да се фискализација уводи са идејом да и грађани постану контролори самог система.

"Свако ко добије фискални рачун, моћи ће очитавањем QR кода да види да ли је промет пријављен Пореској управи", наглашава Бојовићева.

Још увек без фискализације на пијацама

Иако је планирано да се онлајн фискалне касе уведу и на пијацама од 1. маја, то се неће десети, саопштили су у четвртак после састанка у Председништву Србије представници пијачних продаваца.

Навели су да ће се у наредим месецима тражити решење тог проблема и да су спремни да помогну држави да испоштује систем. За оне који продају оно што су сами произвели, касе свакако нису обавеза.

Јелена Бојовић истиче да је идеја била да се фискализација уведе свим трговинама, осим трговцима сопственим производима попут пољопривредних произвођача.

"На једној пијаци имате оне који продају хемикалије и кесе на тезги, а са стране имате малу радњицу која исто то продаје, само је питање да ли је систем довољно фер према једнима и другима. Сагласни смо да се направи добар договор и разговор и да се утврде ефекти", каже Бојовићева.

Што се тиче адвоката и таксиста, Бојовићева наводи да су у неким земљама у региону и једни и други фискализовани и да треба пратити какви су ефекти тога.

"Често кажемо - да кога је молити није га срдити. Често нам требају ти адвокати и ти таксисти. Не желимо да их наљутимо, али треба пратити који су промети у питању и какав је ефекат увођења фискалних каса код њих. Тенденција у свету је проширење обухвата, односно да што већи број субјеката буде у систему", објашњава Бојовићева.

Шта када нема интернета

Може да се деси да рачун у тренутку куцања не стигне до Пореске управе из два разлога - када дође до прекида интернет везе или јер у том месту уопште нема интернета.

У таквим случајевима, Закон предвиђа да обвезник доставља Пореској управи податке о издатим фискалним рачунима периодично или одмах по успостављању интернет везе, а најкасније у року од пет дана од дана издавања рачуна.

Јелена Бојовић каже да се на тај начин спречавају злоупотребе јер на каси постоји интерно место које ће привремено чувати податке наредних пет дана.

"Мислимо да је то добро решење, али време ће показати јер сличан систем није постављен у региону, па не знамо какви ће бити пуни ефекти, али чини нам се да је то пут ка унапређењу у односу на регион", наглашава Бојовићева.