Неће бити празних рафова; Ђаковић: Није нормално да Србија буде забринута за храну

Најављене су и мере којима ће се осигурати снадбевање горивом без већих поскупљења. 

Саветник министра пољопривреде и агроаналитичар Горан Ђаковић рекao je, гостујући у Дневнику РТС-а, да ће одлука бити донета у складу са Законом о спољној трговини – забрањује се извоз комплетно уља и уљарица, пшенице, кукуруза, брашна, гриза, прекрупе.

"Немамо одређено време на које ћемо забранити извоз, то може да траје кратак период, ако сагледамо ситуацију и дођемо до информације да извоз може да се настави и да нећемо угрозити снабдевеност свог тржишта, да су цене стабилне", каже Ђаковић.

"Не знам да је икада Србија остала а да није извeзла своје жито, да је то жито остало непродато, не знам да је икада нестало. Последњих 20 година радимо на развоју ратарске производње, водећа смо житница у свету, међу првих десет, циљ је да имамо прераду житарица а не само да извозимо жито", напомиње Ђаковић.

Економска оправданост 

Како би произвођачи могли зараде у овом тренутку ако су пшеницу продали млинарима, само трговци могу да зараде и на већој цени пшенице, пољопривредни произвођач зарађује на цени коју је платио млин у моменту продаје.

Истиче да стални купци неће бити остављени на цедилу, треба тражити нова тржишта. "Да нисмо отворили тржишта Египта, Кине, Индонезије, Емирата за бројне пољопривредне производе не бисмо имали овакве цене. Некада се пшеница плаћала 18 динара, а данас 35, то су огромне разлике", каже он.

Одлука ступа на снагу објавом у Службеном гласнику.

"Одлуку ћемо преиспитати чим се стекну услови за даљи наставак извоза. Имамо сасвим довољне количине, хоћемо да сагледамо ситуацију када се смири тржиште", каже Ђаковић. 

Рафови у продавницама 

Ђаковић каже да наши људи треба да буду толико забринути колико просечан произвођач млека да неће имати млека код куће.

Није нормално да Србија буде забринута за храну, јер је она извозник хране – пет милијарди евра смо имали зараду у 2021. години, то је историјски максимум за Србију, нагласио је Ђаковић.

"Када погледате Србију данас и пре 20 година, имали смо приносе 30 до 35 тона што се тиче шећерне репе, данас 75 и чак 100 тона шећерне репе са хектара, то је знање донето из иностранства, усвојено овде, имамо довољно семена, производимо семенску пшеницу и кукуруз", каже он.

Стабилизација цена зависи највише од ситуације у Украјини и Русији, јер су те две државе заједно са нама у десет држава које производе житарице, жито је основна сировина од које зависи све, цела економија се градила на основу жита, казао је он.

Морамо водити рачуна да увек има хлеба, извозићемо онима који су у проблему и који желе нашу робу, каже Ђаковић.

"Гледао сам неке перспективе на берзама Чикага и Париза – у мају би требало да се среди ситуација што се тиче пшенице", напомиње он. 

Ако Руси забране извоз пшенице

Према његовим речима, Русија и Украјина су највећи снабдевачи.

Цела економија се мења, па и економија пољопривреде, данас ако неко бира између боровнице и краве, бира боровницу јер је скупа, мењају се навике потрошача, каже он.

"Нестле" гради прерађивачки капацитет за веганбургере који се праве од житарица.

Ако Руси забране извоз, цене ће ићи горе, тражиће се наша пшеница. Нећемо забранити да извезу оно што преостане али мора бити за наше тржиште, рекао је Ђаковић.

Црно злато – суво злато, држава се одриче акциза

Добија онај ко продаје нафту, ли ће добити и наши произвођачи – 36 динара за пшеницу плус ПДВ. Пшеницу која је сада у продаји сејали смо када су биле ниже цене деривата и ђубрива.

Ђубриво је тема протеклих месеци.

"Важно је да га има довољно, цена је важна, повећане су субвенције по хектару на 8.000 динара са 4.000, наредне недеље иде исплата субвенција, е-аграр у јуну, све ће брже да се дешава у пољопривреди, пољопривреда долази на оно место које заслужује и да је то бизнис будућности", закључио је Ђаковић.