Снег, блато и угаљ – енергетски систем се ипак није распао, преживео је

На једној страни, одређени број потрошача остао је без електричне енергије због кварова на водовима, а ефекат тога на укупну потрошњу је био мали и износио око стотинак мегавата, рекао је Александар Ковачевић, који је током своје каријере био консултант за енергетику различитим међународним организацијама, попут Уједњених нација, УНДП-а, Светске банке...

На другој страни, каже, имали смо квар у великој електрани где је шест блокова испало, што је јако смањило производњу.

"Тај проблем у Термоелектрани 'Никола Тесла' (ТЕНТ) могао је да доведе до распада енергетског система, али није. Систем је реаговао ефикасно, хидроелектране су урадиле велики посао у кратком периоду. Све техничке службе, диспечерски центар, такође су добро реаговали и систем је остао стабилан", рекао је Ковачевић.

Кажете да је систем преживео, а да ли је стало срце српског енергетског система? ТЕНТ је, говорили сте, 1991. године био најбоља термоелектрана у Европи. Шта је ТЕНТ 2021. године? Да ли је то термоелектрана пред истеком рока трајања?

Да, то је термоелектрана пред истеком животног века. И наравно, треба размишљати шта је будућност електроенергетског система, које гориво бисмо користили и на који начин би се то реализовало.

Напомињали сте ових дана шта би се у овој ситуацији догодило у некој од развијених земаља Европе...

Интегритет система у смислу стабилности напона и фреквенције је остао очуван у целом овом процесу. И то јесте велики резултат. Да се овако нешто десило у развијеним земљама, које нису добро опремљене хидроенергијом, дошло би заустављања електроенергетског система, што се овде није догодило.

Браните ли сада неодбрањиво? Ових дана нико Милорада Грчића не брани, не брани се чак ни сам. Дајете ли овим неку врсту алибија за руководство ЕПС-а?

Овде ја ништа не говорим о руководству предузећа, већ истичем да је систем јако добро снабдевен регулаторним способностима, да је способан да одржи напон и фреквенцију у кратком периоду, ако и да су те способности од европског значаја. Али и да је систем Србије у стању да одржи и регионалну стабилност кад је потребно. То се видело у јануару ове године када је дошло до релативно озбиљног квара на регионалном нивоу због проблема у трафостаници Ернестиниво у Хрватској. Тада је систем ЕПС-а помогао и одржао стаблиност целог регионалног енергетског система.

Треба ли сада нас да чуди што је угаљ из Колубаре у ТЕНТ стигао са јаловином, јер ово није први пут да се то догађа?

Квалитет лигнита је познат деценијама. Знамо, не само да је реч о угљу ниског квалитета, већ и да је тај квалитет променљив. Мења се из сата у сат, из сезоне у сезону. Квалитетом угља се управља, формирају се резерве, угаљ се меша, селективно се ископава, али се и ископавање планира у дужем року.

Али чији је онда ово пропуст?

Очигледно да постоје проблеми у целом систему који нису настали прошле недеље или прошлог месеца. То су проблеми који се гомилају и трају годинама, деценијама чак.

Многи ову ситуацију пореде се оном из 1999. године, када се ви, као консултант радили на успостављању система. Каква је тада била ситуација?

Ситуација је била комплекснија, тад је био погођен цео систем, не само ЕПС, него и рафинерије и топлане. Проблем одржавања и квалитет опреме је био врло сличан садашњем, а штета од бомбардовања је била озбиљна. Сада то није случај. Сад је ефекат на једном месту, а имамо и дугорочни проблем са енергетским ресурсима. Али они су нам и у оно време били познати.

Ово је, по свему судећи, последња Грчићева зима на челу ЕПС-а. Али, можемо ли да направимо паралелу са првом Грчићевом зимом на челу овог предузећа када је такође било проблема у снабдевању угљем и производњи струје и када је на крају БДП био нижи него што је планирано.

Проблема је било у снабдевању и опреми. Али томе су претходиле поплаве из 2014. године и требало је времена да се систем оспособи за редовну производњу. Мислим да ни до данашњег дана систем није потпуно опорављен од поплава. Али ни те поплаве нису биле неочекиване ни тада. Управљање ресурсима и земљиштем на целој територији је упућивало још много раније да би до тога могло да дође.

Хоћемо ли и сада имати негативне ефекте на привредни раст?

Да, наравно. Сваки пут када постоји овакав проблем и када се драстично повећава увоз, имамо ефекте на финансијски резултат ЕПС-а, који купује струју по вишој и продаје по нижој цени. Наравно да то производи ефекат у завршном рачуну компаније, а самим тим и на БДП. Јер, ЕПС је велико предузеће.

Прошле недеље на отвореној седници Владе од гувернера Јоргованке Табаковић чули смо да су ЕПС и "Србијагас" од октобра до данас за увоз енергената купили 500 милиона евра, а до краја године ће још 250 милиона евра, а зима још није почела...

Србија је увозно зависна земља: увозимо нафту, гас и електричну енергију. Овог тренутка је увоз струје повећан.

Али шта смо ми могли с тим парама? Ево рецимо од Кинеза смо позајмили 440 милиона евра за Колубару Б, а за увоз енергената ћемо сада потрошити више?

Тако је, могло се размишљати о новим објектима. Али о томе је требало да размишљамо пре више година, а не сада.