Компаније не доводе у питање људска права запослених – колико их у пракси поштују

О драстичним примерима кршења људских права извештавају и медији, али многи не стигну до јавности.

"За време трајања породиљског и одсуства због неге детета, жена је била принуђена да потпише бланко отказ уговора о раду. Послодавац је тражио и да обезбеди средства за доприносе. Сличан случај је била дискриминација јер је добила отказ због здравственог стања, након констатације да је оболела од леукемије", каже повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Да би се стало на пут угрожавању људских права радника, државе ЕУ усвајају националне законе који обавезују компаније да спроводе процесе "дужне пажње", односно да анализирају како њихово пословање утиче на људска права. Такав закон има и Немачка, с којом Србија има трговинску размену од девет милијарди евра. Последице примене тог закона осетио је и "Линглонг".

"Било је доста пажње стављено на тај случај. МАН се повукао као купац код 'Линглонга', који је код нас под будним оком због негативних примера који су имали у пословању. Није то само тако код нас, цео свет посматра како ће Немачка да се постави по питању свих неправилности и по питању познатих неких случајева", каже Тања Линдел из Привредне коморе Србије.

Људска права запослених

Саветник за бизнис и људска права УНДП-а Синиша Милатовић подсећа да постоји директива о кооперативном извештавању која је веома битна и биће за чланице ЕУ.

"Има регулатива директног примењивања о принудном раду. Усвојено је низ закона који ће имати велике последице по компаније и државе ван и у ЕУ", истиче Милатовић.

Компаније декларативно не доводе у питање људска права запослених. Питање је колико их у пракси поштују. Додатни проблем је и страх радника да туже послодавца када су угрожени.

"Када би се држава одлучила да донесе национални акциони план за бизнис и људска права, то би био огроман корак. То је порука и сигнал не само грађанима, него и бизнисима, страним инвестицијама и економском напретку да постоје неки приоритети, а то су људи који доносе и раде да би те компаније остваривале профит", каже Соња Тошковић из Београдског центра за људска права.

Србији је потребан закон какав усваја све више чланица ЕУ, оцењују стручњаци. С обзиром на привредну сарадњу и трговинску размену Србије и Уније, њихови прописи одразиће се и на послодавце у Србији.