Светска несташица микрочипова, има ли Србија шансу да отвори фабрику

Због пандемије коронавируса више се радило од куће, па су се више и куповали рачунари и информациона опрема. А на другој страни, пандемија је успорила ИТ и ауто-индустрију. У многим привредним гранама производња је успорена.

"Ситуација је таква да је недостатак чипова на тржишту и да ми самим тим имамо смањен обим капацитета да можемо да испоручујемо неке уређаје", каже Вељко Михајловић из Novelic-а.

Генерални директор "Микро-електроника" Небојша Матић истиче да у свакој кризи долази до спекулација.

"Сада људи уместо да пусте на тржиште микроконтролер или било какав чип, они га мало задрже, постигне се виша цена", поручује Матић.

Привреде мањих земаља морају да чекају исход глобалне тржишне утакмице. Kина је, као највећи произвођач чипова, смањила испоруке остатку света због пандемије, мада неки стручњаци сматрају да је криза резултат деглобализације и промене односа међу најмоћнијим привредама.

ЕУ улаже у производњу чипова 

Европска комисија је одлучила да следеће године уложи велика средства у производњу чипова.

Маргрет Вестагер, шефица ЕУ комисије за заштиту конкуренције, наглашава да ће се Комисија заложити да државна подршка буде подложна строгим мерама заштите конкуренције, да се помоћ дистрибуира свима и без дискриминације у целој европској економији, како мање земље у ЕУ не би биле у неповољном положају.

"Интел" је као услов производње полупроводника у Европи тражио подстицај од осам милијарди долара, док је "Бош" у нову фабрику чипова у Немачкој уложио ове године милијарду евра, што је тренутно њихова највећа појединачна инвестиција.

"Што се тиче Србије, она може да има шансу да се прикључи реду земаља у којима би се отворила једна таква фабрика", сматра Вељко Михајловић.

Било је идеја, па и најава инвестиција 

Било је таквих идеја, па и најава инвестиција. Говорило се о улагању компаније "Мубадала" 2013. године и то више од 4,4 милијарде долара у фабрику авио-компоненти и чипова и ангажовање више од 1.000 стручњака у тој области.

"Наравно да нам свака фабрика треба, па и та, питање је само приоритета, шта ми можемо да урадимо пре те фабрике, те фабрике уопште нису јефтине", каже генерални директор "Микро-електроника".

Вељко Михајловић поручује да су те фабирке велике инвестиције, али се брзо и врате нарочито кад се сада зна да ће потражња за електронским уређајима да расте и зна се да ће те инвестиције да се врате.

САД су прошле године објавиле закон "Чипови за Америку", намењен повећању производних капацитета како би конкурисале кинеској технологији, а ЕУ треба да усвоји закон који би подстакао производњу најсавременијих полупороводника.