Да ли криза у глобалном снабдевању може да буде шанса за Србију

Последњих деценија компаније су своју производњу селиле тамо где је јефтина радна снага, повољнији услови и јефтинија производња и то је била Азија, Далеки исток, Кина а за повезивање те производње са потрошњом која је била свуда у свету је кључна логистика, транспорт, ланци снабдевања.

Професор Милорад Килибарда, шеф Одсека за логистику Саобраћајног факултета објашњава да се један најобичнији производ производи на различитим континентима, државама, на различитим локацијама и сва та места производње је потребно повезати са потрошњом, а то се не може без логистике и ланаца снабдевања.

Ради се, каже један ланац где се подразумева потпуна синхонизација свих активности а када се деси поремећај у једној од карика у том ланцу онда настаје ланчана реакција и последице дуж читавог ланца

"Ми смо исто део тог ланца снабдевања, неки ланци се завршавају овде код нас у трговинском делу а оно што је код нас боље ми немамо такву индустрију па да нам она стане у недостатку тих компоненти производа. Наша индустрија се углавном бави производњом компоненти а не финализацијом", навео је Килибарда.

Додаје да су се те последице код нас највише осетиле у трговини. Летос се осетио недостатак грађевинског материјала, дрвета, пластике, метала, цене су скочиле чак 20 до 30 посто због тога.

И у дистрибуцији производа који долазе из Кине, цене су скочиле 20 до 30 посто и то је, истиче Килибарда последица увећања цена транспорта и поремећаја у самом снабдевању.

Додао је и да увозимо и неке производе из текстилне индустрије, играчака и пластике који су доста јефтини и подносе трошкове логистике, тако да је то оно што се код нас и испољава.

"Ми смо исто део тих глобалних прича тако да је свакако и наша привреда погођена", оценио је Килибарда.

Глобални ланци повезивања осетљиви и неотпорни

Истакао је да су примери који су везани за Суецки канал и пандемију јасно показали колико су  осетљиви и неотпорни глобални ланци повезивања и последице тога су генерално застој или прекид производње због недостатка компоненти, несташица или мања понуда производа у трговини а то све производи веће трошкове и веће цене производа.

Навео је да ту има више проблема, пандемија и закрчење кинеских лука су свакако један од узрока у поремећају снабдевања а друго је недостатак бродских капацитета.

"Неки бродари су одлучили да обнове флоту па су хтели да искористе пандемију и старе искључили из транспорта а нове још нису изградили. Нема ни довољно контејнера јер су луке у Америци преко којих треба да се испразне контејнери и врате у Кину у застоју", рекао је Килибарда.

Које су индустрије највише погођене

Нагласио је да су индустрије које имају комплексну производњу као што је аутомобилска и електронска страшно погођене али и неке друге. 

Додао је и да су неке компаније мање биле погођене зато што су се оне бавиле прехраном фармацеутским производа. Сектор транспорта је највише погошен, друмски такође где је проблем с недостатаком возача.

Истакао је да цене расту и да су трошкови поморског транспорта скочили драстично. Тако је допрема контејнера у Европу раније била 1.500 долара а сада се то креће од 10.000 до 15.000. 

"У модној индустрији, текстила и спортске опреме где су компаније своју производњу лоцирале у Вијетнаму и Бангладешу имају такође озбиљне проблеме у ланцима снабдевања. Прехрамбена индустрија, пивска у Америци нема довољно алуминијума за производњу конзерви за пуњење пива", рекао је Килибарда.

Шанса за регион

Сматра да док се пандемија не стави под контролу у читавом свету ланци снабдевања ће бити погођени, да се ланац снабдевања превише глобализовао и да се мора прећи на неку локалну причу.  

"Било је у јавности прича о "Бенетону који хоће пола своје производње из Азије да врати у Медитеранске земље и наш регион има шансу у томе. "Икеа" хоће да врати производњу у Турску. Они се значи приближавају тржишту и глобализација ће се променити зато што ће се рачунати на стабилне и поуздане ланце снабдевања", закључио је Килибарда.