Прва Мисија ММФ-а у оквиру новог аранжмана од 11. октобра

Мисија ММФ-а биће одржана онлајн, а предводиће је Јан Кејс Мартејн. Мисија ММФ-а одржаће већ 11. октобра први састанак са представницима Министарства финансија и Народне банке Србије.

Министар финансија Синиша Мали је раније најавио да ће на првим званичним разговорима са Мисијом ММФ-а у оквиру новог аранжмана представити ММФ-у овогодишње резултате и пројекције за наредну годину.

Мали је рекао да ове године очекује бољи резултат, то јест дефицит испод пет одсто БДП-а захваљујући бољој наплати прихода, пре свега пореских, али и мањој реализацији појединих категорија расхода, пре свега трансфера организацијама обавезног социјалног осигурања, због боље наплате доприноса, као резултат повољних услова на тржишту рада.

ММФ је Србији доделио 627,6 милиона специјалних права вучења чији је еквивалент 760 милиона евра, што ће такође бити једна од тема на састанцима са Мисијом ММФ-а.

Мали је раније рекао да ће део тог новца бити употребљен за измиривање обавеза које доспевају наредне године. Та средства могу да се користе од 1. јануара 2022. године.

Реч је о веома јефтином новцу који је ММФ поклонио свим државама чланицама, како би им помогао услед пандемије вируса корона. Камата на та средства је само 0,05 одсто.

Нова шефица Канцеларије ММФ-а у Србији Јулија Устјугова изјавила је у понедељак на 21. Београдском економском форуму да је Србија релативно добро пребродила ковид кризу, да се лепо опоравља, као и да је већ забележила раст БДП-а већи него пре кризе.

Србија је, такође, имала јак прилив инвестиција и одржала је финансијска и монетарну стабилнст, што је све добро тло за даље спровођење реформи, рекла је Устјугова.

Рекла је да ће се Мисија ММФ-а са српским властима разговарати о краткорочном и дугорочном буџету и креирању оквира за фисклану дисциплину након кризе.

"То подразумева праћење фикалсних ризика и државне помоћи и делотворно спровођење јавног улагање односно управљање јавним улагањима. У оквиру овог механизма се налазе различите структурне реформе које треба да подрже раст", навела је Устјугова.

Напоменула је да је државни "отисак" у економији релативно велики, као и да велика државна предузећа доста утичу на раст и носе ризике за буџет.

"Већ 50 одсто циљева даљих реформи односе се на државна предузећа и како да се поправи њихово управљање", рекла је она.

Устјугова је истакла да важно и да Србија развија даље тржиште капитала, као и да ће са властима у Србији разговарати о даљем јачању пословног окружења, владавини права и борби против сиве економије.

Нагласила је да треба искористити шансу преласка на зелену економију и да зато треба направити добар правни оквир за ту област, који треба приоритет да да улагањима у зелену економију и пројекте животне средине.

Србија је у јуну ове године склопила нови саветодавни аранжман са ММФ - Инструмент за координацију политика (ПЦИ) саветодавног карактера, који ће трајати 30 месеци, и не предвиђа позајмљивање новца.

Нови аранжман са ММФ предвиђа различите реформске циљеве, који се односе на даљу реформу јавних предузећа, наставак реформе Пореске управе, на зелену агенду и друго што треба да допринесе бољем и ефикаснијем функционисању српске економије.

Претходни програм подржан Инструментом за координацију политике (ПЦИ) био је одобрен Србији у јулу 2018. године.

Такође, на период од две и по године, саветодавног карактера и није предвиђао коришћење финансијских средстава.