Добар род лешника, подизање засада упола јефтиније него јабуке и крушке

На плантажама широм Србије у току је берба лешника. На око шест хиљада хектара произведе се две и по хиљаде тона што није ни десети део годишњих потреба наше земље. Због добре цене површине под лешником се повећавају, а највећи проблем је што је прва берба тек после пете године.

Међу највеће индивидуалне произвођаче лешника у Војводини убраја се Ново Радоњић из Црвенке који је плантажу на 40 хектара подигао пре шест година, а већ наредне године планира да површину удвостручи.

Уз комплетну примену агротехнике укључујући и заливни систем очекује добар род.

"Очекујем ове године да ће бити око тоне принос по хектару. Што се тиче цене, она се креће очишћен од љуске 250 до 300 динара. То је доста солидна цена, а очекујемо у наредном период да ће уследити тенденција пораста. Људи се углавном опредељују зато што је мала ангажованост рада људи", додаје Радоњић.

Највећи део посла на плантажи осим орезивања обавља се уз помоћ модерне механизације, као што је комбајн за скупљање плодова који кошта око стотину хиљада евра.

Никола Драгичевић истиче да комбајн на дневном нивоу замењује око стотинак радника. "Није тежак за руковање и ради на принципу чисте механике. Нема као код других усисавања и много је бржи и лакши за руковање", указује Драгичевић.

Лешници се по завршетку бербе отпремају у погон за прераду, а после пребирања, прања и сушења испоручују се тржишту. Последњих година у Србији су плантаже под лешницима готово удвостручене.

"У односу на јабуке и крушке, које су много интензивније што се тиче заштите и саме технологије, код лешника технологија није толико захтевна с тим да треба испоштовати све рокове који се тичу заштите", напомиње агроном воћарства Јовица Мацавра.

Трошкови подизања засада лешника у поређењу са осталим воћњацима као што су јабуке, крушке и трешње готово је упола мањи – уместо осам хиљада евра по хектару свега четири до пет хиљада евра.