Мали: Реформама из ЕРП-а до већег растa српске привреде

Мали је објаснио да тај Програм обухвата 24 реформе у осам области, а то су реформа тржишта енергије и транспорта, пољопривреда, индустрија и услуге, пословни амбијент и борба против сиве економије, истраживање, развој, иновације и дигитална трансформација, реформе у области економских интеграција, образовање и вештине, запошљавање, тржиште рада, социјална заштита и инклузија.

Подсетио је да је Влада Србије тај Програм усвојила 28. јануара и додао да је то најважнији документ у економском дијалогу са чланицама ЕУ и Европском комисијом.

"На овом документу смо дуго радили, ово је већ седми циклус овог документа који се припрема у нашој земљи и он дефинише стратешке реформе којима ће се Влада Србије и све њене институције бавити у периоду од 2021. до 2023. године", рекао је Мали на конференцији за медије.

Истакао је да би реформе из тог Програма требало да допринесу повећању конкурентности наше привреде, смањену сиве економије, даља улагања у дигитализацију, отварању нових радних места, повећању запослености, али и повећању читаве српске привреде.

"Генерално ове реформе требало би Србији да омогуће бржи, ефикаснији и бољи економски развој, како би се у што краћем временском периоду приближили стандардима ЕУ", рекао је Мали.

Додао је да је стандард ЕУ да у оквиру таквих програма буде 20 реформи, али да је Србија била амбициозна и да се у оквиру Програма одлучила за 24 реформе.

Напоменуо је и да Србија ради на новом програму са Међународним монетарним фондом (ММФ) који ће се, како каже, надовезати на Програм економских реформи.

Мали се осврнуо и на поједине конкретне програме Владе Србије и навео да помоћу једног од њих – програма "Моја прва плата" – посао добило 10.000 младих до тридесет година.

Подсетио је да је усвојен нови Закон о фискализацији који би требало додатно да допринесе борби против сиве економије, али и Закон о социјалним картама који би требало да обезбеди праведнију социјалну политику.

Мали се осврнуо и на успех Србије у борби против вируса корона, и у здравственом и у економском смислу, те подсетио да је држава успела за грађане и привреду да обезбеди два пакета помоћи захваљујући којима је Србија имала најнижи пад БДП-а у Европи.

Уз то, наводи да је незапосленост сада мања него пре пандемије, али и да су јавне финансије остале стабилне, као и инфлација и курс.

Истакао је да ускоро почиње реализација трећег пакета помоћи у износу од две милијарди евра и навео да укупна сума сва три пакета помоћи износи нешто више од осам милијарди евра.

"Србија је показала да зна да се бори са кризом, како да на прави начин, одговорном економском политиком, укажемо и одговоримо на проблеме. Надам се да смо тиме дошли корак ближе чланству у ЕУ", рекао је Мали.

Казао је да је на данашњем састанку са шефом делегације ЕУ Фабрицијем разговарао и о заједничким пројектима као што су гасна интерконекција са Бугарском, пројекти у области енергетске ефикасности и захвалио је ЕУ на помоћи и подршци у свим тим пројектима.

Фабрици: Србија постигла боље резултате од земаља ЕУ 

Фабрици је на заједничкој конференцији истакао да је прошла година била изузетно тешка за све земље света и додао да се Србија у тој кризи добро снашла, те честитао на најмањем паду БДП-а у Европи.

"Србија је успела да постигне боље резултате од земаља ЕУ", рекао је Фабрици.

Навео је да ће ова година бити година привредног опоравка и изразио наду да ће пандемија ускоро бити сузбијена.

Фабрици је истакао да је ЕУ први трговински партнер Србије, али и први инвеститор у нашој земљи и навео да ЕУ због тога осећа одговорност да пружи сву подршку расту српске економије.

Подсетио је да је Европска комисија прошле године у новембру издвојила девет милијарди евра бесповратне помоћи за Западни Балкан, као и шему осигурања која би требало да покрије инвестиције до 20 милијарди евра за наредних седам година.

"Са министром сам разговарао о бројним приоритетним пројектима који ће се у оквиру тога реализовати, између осталих, гасни интерконектор између Србије и Бугарске, железнички Коридор 10, Ауто-пут мира, и такође пројекти који се односе на енергетску ефикасност", рекао је Фабрици.

Истакао је да поред помагања у реализацији тих конкретних пројекта, ЕУ наставља и са процесом приступања Србије тој европској заједници кроз структурне реформе, а један од кључних делова јесте, каже Фабрици, Програм економских реформи од 2021. до 2023. године.

Сагласио се са министром Малим да је ово најважнији економски документ Србије у економском дијалогу са ЕУ, а који служи да повећа стопу привредног раста, конкуренцију и створи нова радна места.

Фабрици је истакао да су дигитална и зелена агенда кључни приоритети који ће погурати процес економског опоравка и навео да ће ЕУ инсистирати да се Србија развија у том смеру.

"Желимо да будемо сигурни да ће српска привреда бити интегрисана са економским циклусом ЕУ", закључио је Фабрици.