Светска банка: Oчекује се да Србија оствари економски раст по стопи од четири одсто на средњи рок

Светска банка очекује да ће економија Србије остварити раст по стопи од око четири одсто на средњи рок, и то првенствено захваљујући потрошњи, али делом и инвестицијама, речено је данас на представљању Редовног економског извештаја за Западни Балкан, који садржи анализе економске и социјалне ситуације и изгледе за економски раст, оцењено је на представљању Редовног економског извештаја за Западни Балкан.

Виши макроекономиста за Србију Лазар Шестовић рекао је да Светска Банка за 2024. предвиђа раст по међугодишњој стопи од 3,8 одсто, што је више од претходно пројектованих 3,5 одсто и то захваљујући неочекивано добрим резултатима сектора грађевинарства и услуга у првој половини године.

Према очекивањима Светске банке, у Србији ће инфлација постепено опадати и остати у оквиру распона који циља Народна банка Србије, односно процене су да ће бити испод четири одсто.

Истакнуто је и да се тренутно предвиђа виши ниво фискалног дефицита него раније, пошто је држава одлучила да фактички обустави примену фискалних правила до 2029. године у контексту обимне планиране јавне потрошње ради изградње инфраструктуре.

Привредни раст, све већи излазак из сиромаштва

Наведено је и да ће наставак привредног раста допринети изласку све већег броја грађана Србије из сиромаштва. Међутим, према проценама СБ, преостали сиромашни грађани све више су концентрисани у категоријама пензионера, дугорочно незапослених и оних који су у потпуности изван радне снаге, па сходно томе, циљана социјална помоћ или други непосредни канали постаће неопходни за наставаксмањења стопе сиромаштва.

Шестовић је навео и да се озбиљна суша која је овог лета погодила Србију значајно негативно одразила на пољопривреду, што како истиче може довести до снижавања пројектованог БДП-а за ову годину.

На страни расхода, према речима Шестовића потрошња инвестиције били су главни покретачи раста у првој половини 2024, док је нето извоз остварио негативан допринос.

Негативан допринос нето извоза

"Потрошња је почела да се опоравља због непрекидног повећања прихода као и стабилног силазног тренда инфлације. Како би се смањила изразита варијабилност резултата у пољопривреди и са њом повезаној прехрамбеној индустрији, Србија мора да усвоји јавне политике и инвестиционе мере за ублажавање негативног утицаја све озбиљнијих климатских шокова и подстакне учешће приватног сектора у спровођењу тих мера", рекао је Шестовић

Казао је и да се на средњи рок, према основном сценарију, очекује раст привреде Србије по стопи од око четири одсто наглашавајући да су уз ограничен простор за будуће пакете подстицајних мера, потребне и структурне реформе како би се убрзао раст у коме ће водећу улогу играти приватни сектор.

Додаје и да је нето извоз остварио негативан допринос расту услед неочекивано ниског повећања извоза због слабије екстерне тражње, док је увоз остао на високом нивоу што се делом може објаснити повећаним инвестицијама.