Фискални савет: Одговорним приступом спречити претерано задуживање државе

Фискални савет у саопштењу наводи да је неизбежно ново задуживање државе услед најављеног пакета антикризних мера у 2021.

"Међутим, уколико нови пакет антикризних мера буде селективан и одложе се пројекти који нису приоритетни, потребе за додатним задуживањем државе знатно би се смањиле", кажу у Фискалном савету.

Наводе да су буџетом за 2021. планирани бројни расходи који нису толико значајни за привредни раст и здравље становништва и да се могу лако одложити за боља времена (појачано опремање безбедносног сектора, финансирање изградње аеродрома у Требињу, различите субвенције и друго).

Премда је, како наводе, немогуће дати потпуно прецизну процену колико је оваквим приступом могуће умањити ново задуживање државе у 2021. години, прелиминарне анализе указују да би се то могло смањити са милијарду на испод 300 милиона.

"Селективна исплата државне помоћи предузећима и становништву могла би ограничити ове расходе на највише 500 милиона евра (уместо 900 милиона – уштеда од 400 милиона), док би се одлагањем пројеката који нису приоритетни могло уштедети око 300 милиона евра. То би уједно значило да ће фискални дефицит у 2021. могао остати испод четири одсто БДП-а и поред исплате новог пакета помоћи, а јавни дуг би имао релативно умерен раст, незнатно преко нивоа од 60 одсто БДП-а", наводи Фискални савет.

Савет посебно скреће пажњу да се због најављених нових антикризних мера никако не одустаје од планираних улагања државе у инфраструктуру, која су, како наводе, најефикаснија државна политика за подстицање привредног раста.

"Такође, за овим улагањима постоји и велика потреба, нарочито у областима које су деценијама запостављене, као што је на пример заштита животне средине (пречишћивачи отпадних вода, канализација, санитарне депоније, побољшање квалитета ваздуха и друго)".

Како наводе, један део нових антикризних мера могао би се уместо додатног задуживања државе финансирати и уштедама у буџету.

"Повећање плата у јавном сектору било је грешка"

Фискални савет тврди да најава нових мера свега два месеца након усвајања буџета компромитује буџетски процес и показује да је неумерено повећање плата у јавном сектору било грешка.

Објашњавају да се нова исплата државне помоћи привреди и становништву, која није предвиђена важећим буџетом, може финансирати само додатним повећањем фискалног дефицита и новим задуживањем државе у 2021. години – преко износа од око 1,5 милијарди евра, колико је већ планирано недавно усвојеним буџетом.

Најављено је, кажу у Фискалном савету, да ће нови пакет помоћи бити неселективан и истичу да би то представљало додатни, непланирани трошак за буџет у 2021. од скоро милијарду евра.

Фискални савет наводи државни званичници најављују да ће нови пакет државне помоћи имати неколико елемената:

Први предвиђа исплату 60 евра свим пунолетном грађанима Србије у две рате и додатних 50 евра свим пензионерима.

Фискални савет указује да би таква мера коштала буџет око 450 милиона евра (нешто преко 360 милиона евра за исплате по 60 евра и око 85 милиона евра за пензионере).

Други елемент је исплата половине минималаца предузетницима и запосленим у микро, малим и средњим предузећима који би коштао буџет око 450 милиона евра.

Треће, најављена је додатна секторска помоћ делатностима попут туризма и путничког превоза што би у збиру могло коштати буџет још око 50 милиона евра, кажу у Фискалном савету.

Уз непосредни трошак за буџет у 2021. од око милијарду евра - најављује се и нови циклус гарантних шема за задуживање привреде који неће бити фискални трошак у 2021. већ у наредним годинама.

Тако да кад би сва предузећа која имају могућност искористила овакву помоћ, трошак за буџет био би нешто већи и износио би преко 500 милиона евра. Међутим, кад је идентична помоћ исплаћивана у другој половини 2020. један мањи број предузећа је није користио.

"Зато процењујемо да трошак ове мере у 2021. не би био преко 500 милиона евра већ нешто мањи, сличан оном из друге половине претходне године (увећан за законско повећање минималца од 6,6 одсто)".

"Помоћ само социјално угроженим групама"

Наговештено је издавање државних гаранција за милијарду евра новог задужења привреде у 2021. години (500 милиона евра кроз постојећу шему и додатних 500 милиона кроз нову гарантну шему уз веће покриће државе).

Уколико нека предузећа не буду могла у наредним годинама да врате ове кредите, држава се обавезује да ће банкама платити део тих трошкова.

"Колики ће тачно бити буџетски издаци за ово након 2021. немогуће је тренутно поуздано предвидети, али они ће бити реда величине неколико десетина милиона евра годишње чак и у случају да релативно мали број предузећа не буде у могућности да враћа кредите".

То тело понаваља да је исплата 100 евра свим пунолетним грађанима у 2020. била економски погрешна мера и истиче да са сличним политикама не би требало наставити у 2021. години.

Како је наведено, ванредна помоћ становништву требало би да се усмерава само ка социјално угроженим групама - онима који су због кризе остали без посла (издашнијим накнадама у случају незапослености), пензионерима са нижим примањима, студентима, корисницима неког вида социјалне помоћи и слично).

Овог принципа, придржавале су се све друге земље Централне и Источне Европе које су исплаћивале финансијску помоћ становништву током кризе, осим Србије, кажу у Фискланом савету.

У Фискалном савету напомињу да се неселективна исплата помоћи предузећима могла оправдати непосредно након избијања кризе кад се још није знало ко је највише погођен, али не и сада.

Такође, Фискални савет наводи да ће Србија имати пад привредне активности у 2020. од око један одсто, у оквиру ког поједини сектори попут туризма, угоститељства, производње и продаје моторних возила имају веома дубок, двоцифрен пад.

Ти подаци уједно сугеришу да нису сви делови привреде једнако погођени здравственом кризом односно да постоје предузећа која и у кризи пролазе веома добро (апотеке, производња и продаја кућне хемије, достава хране и друго).

Фискални савет предлаже влади да, уместо досадашњег приступа, државну помоћ у 2021. исплаћује само оним предузећима и предузетницима који испуњавају јасне и објективне критеријуме финансијске угрожености услед кризе.