НАЛЕД: Половина јавних набавки са само једним понуђачем
У Србији је на Порталу јавних набавки од 1. јула 2020, када је ступио на снагу нови закон, оглашено 9.655 јавних позива и покренуто готово 11.000 поступака електронских набавки. Закључено је 11.400 уговора, али је 3.420 поступака обустављено. За 70 одсто обустава наводи се да није стигла ниједна понуда, што говори о недовољном интересовању привреде, у великој мери због ниског степена поверења понуђача у систем, али и недостатка знања, оцењује НАЛЕД
Развијене европске земље имају висок удео набавки у бруто домаћем производу – Швајцарска 25 одсто, Холандија 20, Шведска 16,5 одсто – док је у Србији тај проценат тек нешто изнад осам одсто, што говори о ограниченим могућностима да се преко јавних набавки остварују развојни циљеви и оснажује привреда, додаје се у најновијем билтену НАЛЕД-а.
Зато је, истиче НАЛЕД, један од кључних циљева пројекта "Ефективне јавне набавке у служби економског раста" јачање конкурентности, пре свега малих и средњих предузећа, "кроз развој и спровођење фер, ефикасних и транспарентних набавки".
Вредност набавки у Србији сваке године расте, и у 2019. је премашила 440 милијарди динара, али изазов представља чињеница да је просечан број понуђача за последњих 15 година пао са 8,5 на само 2,5 док је, према анализи Удружења "Понуђачи Србије", у чак 55 одсто случајева стигла само једна понуда.
Купују се најјефтинији производи и услуге
"Уз то, 90 одсто набавки се спроводи по критеријуму најниже понуђене цене, односно купују се најјефтинији производи и услуге, а само 10 процената применом критеријума економски најповољније понуде", каже директорка за добру управу у НАЛЕД-у Ана Илић.
Према њеним речима, циљ НАЛЕД-а је да кроз поменути пројекат, који спроводе уз подршку Шведске агенције за међународни развој и сарадњу (СИДА), поправе ове показатеље, пре свега унапређењем ефикасности набавки и већим коришћењем односа цене и квалитета при оцени понуда, да смање простор за корупцију и допринесу опоравку од последица пандемије ефикаснијом јавном потрошњом.
Учешће већег броја понуђача, објашњава Илићева, утиче на формирање повољнијих цена за одговарајући квалитет, што држави пружа могућност да боље располаже новцем пореских обвезника, а то је посебно важно у санирању последица пандемије.
Такође, нису занемарљиви позитивни ефекти који се могу остварити у погледу заштите животне средине и социјалне инклузије кроз пажљиво дефинисање критеријума за оцену понуда.
"Наш циљ је да до 2023. критеријум економски најповољније понуде буде заступљен бар у 30 одсто поступака, а да просечан број понуђача подигнемо на 3,5", додаје Илић.
Фокус пројекта биће на јачању капацитета понуђача и наручилаца у поступцима набавки, за примену прописа и спровођење поступака. Акценат ће бити стављен и на повећање учешћа тзв. зелених набавки ради боље заштите животне средине, као и социјално-инклузивних набавки које укључују рањиве и маргинализоване категорије становништва.
Коментари