Чак и кромпир увозимо, зашто се узгој не исплати

Само на подручју Моравичког округа кромпир је овог пролећа засејан на око 3.600 хектара, реч је о најзначајнијим површинама у Србији. Ова година је према речима произвођача донела рекордне приносе и одличан квалитет, једини проблем је у цени.

"Откупна цена је неких десет динара по килограму на велико, ове године је био добар принос, продавамо га на пијацама у Београду и остало што не можемо продаћемо прекупцима на велико", каже Жељко Каранац произвођач из Врнчана.

Миодраг Каранац Председник МЗ Врнчани прича да цена није задовољавајућа, механизација је мало застарела, људи не могу да продају кромпир по одговарајућој цени и не могу да обнове своју механизацију.

"Немамо организован откуп то је проблем за произвођаче овога краја", додаје Миодраг.

Из сличних разлога значајно су смањене површине под засадима кромпира и на подручју пет општина Средњег Баната.

"Можемо да кажемо стотину хектара у региону Средњег Баната,очекује се просечан род од тридесет тона по хектару и квалитет кромпира ће бити задовољавајући", истиче Драган Марковић, ПСС Зрењанин.

И то нису једини разлози смањења површина под кромпиром.

"Да, увоз обара домаћи као што сам рекла, више се исплати да се продаје увозни него наш домаћи и при том би нагласила да око 80.000 тона годишње пропадне због неусловног складиштења у Србији, а Србија одваја око три милиона евра за увоз семенског кромпира", напомиње Јелена Дробњак из Привредне коморе Војводине.

Узимајући у обзир чињеницу да су током последњих година благе зиме и топла пролећа, квалитетно складиштење кромпира за продају у пролећним месецима постаје тежак задатак за произвођача и из тог разлога неопходно је да се произвођачи охрабре да инвестирају у модерне системе складиштења и подрже кроз систем субвенција Министарства пољопривреде како би се што пре зауставило даље смањење производних површина и умањила зависност од увоза кромпира.