Минималац следеће године 32.126 динара
Минимална зарада у Србији у 2021. години биће већа за 6,6 одсто и износиће 32.126 динара. Неопорезиви део зараде биће повећан са 16.300 на 18.300 динара.
Министар финансија Синиша Мали најавио је, после седнице Социјално-економског савета, да ће минимална зарада у наредној години бити повећана за око 2.000 динара, то јест за 6,6 одсто, и да ће укупно износити 32.126 динара.
Председавајући Социјално-економског савета Зоран Стојиљковић је на конференцији за новинаре рекао да није било консензуса социјалних партнера о висини минималне зараде у 2021. години.
"Договора није било", рекао је Стојиљковић и подсетио да су представници синдиката тражили да се минимална зарада изједначи са потрошачком корпом.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да су синдикати очекивали да ће се у разговорима о минималној цени рада доћи до минималне зараде од 34.000.
Рекао је да ће неопорезиви део зараде бити повећан са 16.300 на 18.300 динара.
Сутра на седници Владе одлука о повећању неопорезивог дела
Министар Синиша Мали каже да ће Влада поднети највећи терет повећања минималца. Истакао је да ће минимална цена рада по радном сату бити повећана са 172,5 динара на 183,9 динара.
"Имали смо веома тежак, али конструктиван дијалог", рекао је Мали, додајући да су увек супротстављени ставови синдиката и послодаваца, али и да Влада доноси коначну одлуку.
Истиче да се поред економске кризе Влада одлучила да повећа минималац, јер сматра да је то важно да би се очувао реални животни стандард грађана.
Мали каже да је инфлација 1,5 одсто, тако да ће са повећањем минималца од 6,6 одсто, реално повећање бити 5,1 одсто.
"Сутра ће на седници Владе бити донета одлука о повећању неопорезивог дела зараде са 16.300 на 18.300 динара. То је око осам милијарди динара које ће држава преузети на себе", рекао је министар.
Мали каже да је прошле године минималац био повећан рекордних 11,1 одсто, када је повећање било око 3.000 динара.
Министар финансија наводи да се Влада водила интересом људи који примају минималне зараде, као и да је тачно то што кажу послодавци да повећање минималне зараде подиже и друге зараде.
"Желили смо да очувамо интересе послодаваца, иако је цео свет погодила највећа криза у историји", рекао је Мали.
Ђорђевић: Циљ да просечна плата буде 900 евра и пензија 440 евра до 2025.
Министар за рад Зоран Ђорђевић изјавио је да је предлог за повећање минималне зараде од 6,6 одсто Влада дала у скалду са тренутним могућностима и да остају зацртани циљеви у погледу висине плата и пензија до 2025. године.
"Није можда оно што смо очекивали, али нама остаје циљ просечна плата буде 900 евра и пензија 440 евра до 2025. Ми тај план нећемо мењати верујемо у тако нешто можемо да остваримо ако будемо заједно радили", рекао је министар рада.
Ђорђевић је након седнице СЕС-а рекао да је важно да постоји дијалог и да синдикати и послодавци буду упознати са чиме држава располаже и какво је стање у привреди.
"Око 370.000 људи на минималцу"
Председници синдиката чији предлог за повећање минималне зараде за наредну годину није прихваћен, рекли су да овакву зараду прима у Србији између 350.000 и 370.000 грађана и да ће они поднети највећи терет кризе.
Председник СССС Љубисав Орбовић рекао је да је на минималцу 350.000, а председник УГС Независност Зоран Стојиљковић да је, са двадесетак хиљада људи са минималцем у јавном сектору, то око 370.000 људи.
"Очекивали смо да по договору минималац у 2021. години достигне минималну потрошачку корпу за трочлану породицу, али ситуација је таква да то није могло да се изведе. Већи проблем имали смо током преговора са послодавцима, а њихов предлог за повећање био је 4–6 процената, што је близу предлога Владе Србије", рекао је Орбовић.
Додао је да само делимично тачно да већи минималац подиже и просечну зараду.
"Током пет година минимална зарада порасла је укупно 44,5 процената, а просечна плата у истом периоду 22 процента", навео је Орбовић.
Стојиљковић је рекао да су синдикати показали вољу да се нађу на параметру од нешто више од 34.000 динара за минималац у следећој години, што би, сматра, био компромис.
Додао је да је минимална зарада по Закону о раду величина која је инцидентна и исплаћују је послодавци на рок не дужи од шест месеци када имају велике проблеме у пословању.
"То је испод границе сиромаштва за трочлану породицу у којој претпостављамо да ради један. Нема трпељивијих грађана и запослених и ових из синдиката него што су ови у Србији. Неједнакости су овде највеће, а сиромаштво је врло распрострањено. Овим ритмом имаћемо такав ефекат да ће ову кризу сразмерно највише платити најсиромашнији", рекао је Стојиљковић.
Коментари