Немачке компаније заинтересоване за српске путеве

Немачке компаније желе да улажу у српску транспортну инфраструктуру. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре чак 23 пројекта означило је приоритетним. Половина је за унапређење железничког саобраћаја, пет пројеката је за друмски а остали послови намењени су развоју пловног и ваздушног транспорта.

Драган Симовић, члан УО Немачко-српске привредне коморе, истиче да такви пројекти нуде могућност немачким компанијама да представе своја решења и на српском тржишту.

"Због свог географског положаја Србију често називају 'Капијом Европе'. Два важна европска коридора – Дунавски коридор 7 и међународни Коридор 10 спајају се на територији Србије и пружају изврсну повезаност са Западном Европом и Блиским истоком", каже Симовић.

Оцењују да сви градови Југоисточне Европе имају слабу саобраћајну инфраструктуру, а истовремено се суочавају са убрзаним растом броја становника, све већим бројем возила и загађењем.

Зато је неопходан одржив енергетски ефикасан транспорт.

Београд и "концепт будућности" у Минхену

Урлих Вилд, директор ГМБХ и кординатор програма Министарства за економију и енергетику Немачке, напомиње да Београд има проблеме када је у питању функционисање саобраћаја и да се у то лично уверио.

"Добар пример је Минхен, који има такозвани 'концепт будућности' у области јавног превоза, а циљ је смањење индивидуалног превоза", истиче Вилд. 

Немачка влада преко ГИЗ-а већ подржава израду таквих саобраћајних решења у Београду, Крушевцу и још неколико градова.

Бојана Ристановић, координатор за урбану мобилност ГИЗ-а Србије, наводи да се у Пироту тренутно ради студија о могућностима паркирања, док се у Шапцу раде смернице за бициклистичке стазе.

"Бајина Башта и Врбас су се такође издвојили у области одрживе урбане мобилности. Такође имамо са њима сарадњу", истиче Ристановићева.

Најављено је да ће Немачка реализовати више од 150 пројеката у 94 земље, а транспорт је управо међу приоритетним областима за улагања.