Књижаре увек у моди – књиге су поскупеле, онлајн продаја опала, али се физичка и даље држи

Знање нема цену, али је стицање истог све скупље, барем оно неформално. Хиљаду динара је, не тако давно, била горња цена у књижарама, а данас почетна.

Током пандемије, око 20 одсто поскупео је само папир, и то је само један од разлога што су штампарије почетком прошле године морале да коригују цене.

Тања Вучковић из издавачке куће "Лагуна" не може да прецизира колико кошта штампа једне књиге, зато што на ту цену утиче много фактора – права за које се плаћа одређена сума новца, затим припреме за штампу, лектуре, коректуре, уредничко читање, корице, па затим и цена штампе, која зависи на којем папиру се штампа, какви су припрема, квалитет, повез и на крају опрема књиге.

Професор Економског факултета Слободан Аћимовић наводи да се из марже, која је разлика између продајне и набавне цене, по правилу надокнађују сви оперативни трошкови.

"Формирање цена зависи и од ситуације на тржишту, од тога колико има конкуренције у појединим сегментима издаваштва. Ако нема много конкуренције, онда имамо, на пример, два-три велика играча који могу да имају доминантан положај на тржишту. Кад год имамо слободну конкуренцију између такмаца на тржишту, ми имамо потпуно слободно формирање цена", објашњава Аћимовић.

Читаоци више воле да дођу у књижару

Подаци Републичког завода за статистику показују да свега 6,6 одсто испитаника наручује књиге. У самим књижарама промет је, тврде, остао исти.

"Наше искуство говори да читаоци ипак више воле да дођу у књижару и да ту купе књигу, по некој статистици свега 12 до 15 одсто куповина књига обавља се путем сајтова, књижаре су увек у моди",  истиче Тања Вучковић.

Да ће одлазак у књижару увек бити у моди, показује и недавно завршен Сајам књига, који је посетило више од 200 хиљада људи. Колико се њих кући вратило пуних кеса, нема података.