Како до већег привредног раста

На почетку, али и на крају, главне ставке стандарда су плате и пензије. Најпре, плате. Просек за септембар био је 53.698 динара, што је осам одсто више него на почетку године. Од 2020. плате у јавном сектору ће бити веће за још осам до 15 одсто. Питање је колико ће тај раст да прате и плате у приватном сектору.

Следећа ставка су пензије. Просечна је 26.342 динара и за наредну годину планиране су две новине – раст од 5,4 одсто и обрачун по швајцарској формули према којој ће свако ново повећање бити у складу са растом зарада и инфлацијом.

"Што се пензија тиче, новоосвојена формула је веома добра. Она обезбеђује реалан раст стандарда пензионера, а јесте у складу са стањем у буџету. Нешто слично очекујемо и за плате. Већ неколико година имамо ситуацију да плате расту брже од економских могућности земље. И у следећој години је задатак пред Владом да ове неповољне околности преокрену и да раст плата у јавном сектору буде у складу са економским могућностима", рекао је Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.

Да српска економија има могућности за раст, два пута су потврдиле кредитне агенције које су повећале рејтинг Србије за улагања и пословање, а ММФ је Србији дао позитивне оцене за спровођење договореног аранжмана.

"Све се то базирало на извршењу буџета на договорен начин, задржан је суфицит, смањен је ниво јавног дуга у БДП-у", истакао је Лазар Шестовић, главни економиста Светске банке у Србији.

Смањен је и број незапослених, први пут је једноцифрен – 9,4 посто. На то је утицао прилив директних страних инвестиција којих је за првих десет месеци било 3,2 милијарде евра, што је раст од 35 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.

И када се то подвуче, долази се до привредног раста. Прошле године био је 4,4 одсто, за ову је процена раста између три и по и четири процента, а исто толико и за наредну годину.

"У погледу привредног раста остварен је добар резултат, али нису створени предуслови да се у следећим годинама тај раст убрза, што би требало да донесе бржи раст стандарда људи. Потребна је јача и интензивнија реформа јавног сектора, од реформе администрације до реформе платних разреда у јавном сектору", казао је Вучковић.

Одговор на питање како до раста већег од четири одсто дали су недавно и у Светској банци. И укратко, гласио би: потребна је не једна, већ више мањих реформи истовремено.

"Сматрамо да су превасходно потребне реформе у финансијском сектору и пореском систему. Да се са тим почне одмах како би се омогућио што лакши прилив капитала, што веће приватне инвестиције", сматра Шестовић.

Док се праве рачунице за плате и пезије, праве се и ауто-путеви, ове године 130 нових километара. Завршен је цео Коридор 10 до границе са Македонијом и Бугарском, завршен је део "Милоша Великог" од Београда до Чачка, започет је "Моравски коридор".

Улагање у инфраструктуру је једна од кључних ставки у буџету и за наредну годину.