Занатско пиво из Србије полако осваја свет
Српска пиварска индустрија сваке године бележи раст, а "домаће" пиво полако налази своје место на рафовима светских маркета, међу најпознатијим глобалним брендовима.
Главне дестинације за извоз овог популарног алкохолног напитка из наше земље су још увек суседне државе, међутим, обзиром да се у Србији производи и пиво страних брендова, из наше земље пиво путује и до маркета у Бугарској, Мађарској, Немачкој...
У мањим количинама, али у више од 20 земаља света, стиже и занатско (крафт) пиво из малих радионица, којих је све више у Србији.
Подаци кажу да осам великих пивара у Србији учествује са 95 процената, док три регионалне пиваре покривају четири одсто нашег тржишта.
Остатак држе мале пиваре које су све популарније како у свету, тако и код нас, а које имају један одсто удела на нашем тржишту.
"Раде 44 мале локалне ''крафт'' пиваре, а две су прошле године имале више од милион евра извоза", каже секретар Удружење за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије Димитрије Ивановић.
Иако је пиварска индустрија протеклих година била у кризи, јер су нестале бројне пиваре, ова грана индустрије је, сматра Ивановић, ипак добар бизнис који је поново све више "у тренду".
Да је то случај, потврђује и чињеница да су недавно приватизоване БИП и Нишка пивара, од пре неколико дана и "Ваљевска" има нове власнике, док Јагодинска пивара тражи купца.
"Пиварство је добар бизниз и све више је у тренду. У једном тренутку је стагнирао, али су се онда појавиле мале ''крафт'' пиваре које су промовисале пиво на другачији начин. Допринеле су да то буде домаћински бизнис, да се њиме баве читаве породице", каже Ивановић.
Регистровано 16 малих пивара прошле године
Да занатско пиво осваја домаће потрошаче, сагласан је и председник Удружења малих независних пивара Србије Дејан Смиљанић који наводи да је само прошле године у Србији регистровано 16 малих пивара.
"У свету су мали пивари препознати као неко ко држави доноси бонус у производњи", каже Смиљанић.
Ипак, каже, пракса у свету је да се овим произвођачима акциза умањи за 50 процената док, наводи, то у Србији није случај.
Умањење акцизе могло би да буде до лимита у производњи пива који одреди држава, а то би, сматра Смиљанић, била добра стимулација за мале произвођаче.
Српске пиваре годишње произведу пет милиона хектолитара пива од чега у извоз оде петина те количине, а зарада је око 45 милиона долара.
Владимир Стојковић из пиваре "Догма", која је једна од малих пивара које највише извозе, каже да је Србија у протеклих пет година постала једнака са регионом по питању извоза занатског пива.
Када се саберу подаци свих "крафтера", око 200.000 литара занатског пива отишло је у свет из Србије, наводи Стојковић, а његов бренд, у 17 земаља.
Сматра да ће, као што је то случај и у свету, у једном тренутку велики индустријски произвођачи преузети неке од малих занатских пивара у Србији.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар