Електронска трговина није баук – како поспешити он-лајн куповину
Електронска трговина доприноси развоју микро, малих и средњих предузећа и утиче на укупан привредни раст у Србији. Последњих пет година стопа раста електронске трговине у Србији износи 10 одсто годишње, али то није довољно, сматрају у Министарству трговине, туризма и телекомуникација. Због тога су основали међуресорну Радну групу која би требало да направи Акциони план за унапређење електронске трговине у Србији за ову годину.
Од укупног броја корисника интернета у Србији 30 одсто купује преко интернета, али више од 45 одсто корисника интернета никада није куповало и поручивало робу или услуге он-лајн. Спречавају их споре царинске процедуре, дуг рок испоруке, неповерење у ту врсту трговине, страх од он-лајн плаћања, губитка личних података, преваре, али и мала куповна моћ потрошача.
"Имамо рок од наредних шест месеци у којима очекујемо да ћемо прве препоруке за тај акциони план и прве мере за унапређење области електронске трговине донети и надамо се да ћемо већ на основу тога у буџету за следећу годину, а можда и из текуће буџетске резерве, издвојити одређени новац за одређене и конкретне мере", каже Татјана Матић, државна секретарка Министарства телекомуникација.
Електронска трговина није баук, већ олакшање куповине. Циљ је развијен еко-систем електронске трговине са више од пет хиљада успешних е-трговаца и најмање милион до два милиона производа. Тада бисмо имали развијенију логистику, јефтиније производе и ниже провизије на плаћања, кажу у Министарству телекомуникација.
"Размишљамо и о неком систему субвенција поштанског саобраћаја кроз који би наши е-комерц трговци заправо могли да доставе своје производе јефтиније и брзо до потрошача у Србији, али и до оних у региону око Србије и тиме остваре највећу предност те трговине", истиче Драган Стојковић, професор Економског факултета у Београду.
У Европској унији просечни купац преко интернета годишње потроши нешто мање од 800 долара, а код нас десет пута мање. Због тога морамо да проширимо асортиман робе, пратимо жеље купаца, обучавамо е-трговце, омогућимо сигурно плаћање, брзу испоруку и на крају, да за то обезбедимо стручњаке.
"Доста садржаја који се тичу електронске трговине, информатике, дигиталне агенде су већ укључени и у универзитетске програме и то је један од начина да унапредимо и кадровску инфраструктуру и да нам ојача електронска трговина", наводи Милан Добријевић, начелник Одељења за развој дигиталне агенде.
Код нас се електронски највише купује одећа и спортска опрема, а у свету књиге и видео-материјал. Стручњаци предвиђају да ће се до 2030. године више од 85 одсто предузећа глобално бавити е-трговином, а 99 одсто трансакција ће се обављати електронски. Зато је неопходно да Србија развија ту област, како би искористила све могућности за економски напредак.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар