Евро уместо динара – шта кажу стручњаци, а шта грађани

Дугогодишњи курс динара према евру је стабилан. То може бити резултат понуде и тражње, тренутних међународних околности или привреде која се, од потрошачке, преоријентисала на извоз, инвестиције и смањење потрошње.

То је и услов да, по уласку у чланство у Европској унији, Србија може да бира да ли ће задржати динар као девет чланица своју валуту или прећи на евро попут осталих 18.

"Земља мора да учествује у Механизму девизних курсева најмање две године, што значи да земља мора да веже своју валуту у те две године за евро и да не сме да је девалвира или депресира како би побољшала своју конкурентност, екстерну позицију, дала подршку извозу, или нешто слично, без сагласности земаља ЕУ", објашњава виши саветник НБС и шеф за преговарачко поглавље 17 са Европском унијом Бранислав Зороја.

Грађани заступају патриотски став о преласку на евро.

"Ако буду сви ишли на евро, нека идемо и ми, али ако своју валуту имају Швајцарци, Енглези, онда да и ми имамо свој динар", каже један Краљевчанин.

Не би им, наводи његов суграђанин, било ништа лакше када би радили за евро. "Навикли смо на динаре", каже он.

Код привредника угао гледања на курс зависи од тога да ли су више увозници или извозници. Осим курсних осцилација, ни провизије при замени валуте нису занемарљиве.

"На 100.000 динара данас, ако замените у евре, имате губитак од 350 евра. Ако имате 15 милиона евра извоз, и то мењате, онда видите колики је то губитак на годишњем нивоу", навео је директор "Радијатор инжињеринга" Краљево Раде Јаљић.

Стабилна валута не одговара шпекулантима 

Србија већ неколико година има стабилну валуту, што је основни предуслов за улазак у еврозону. Шпекулантима, попут оних који су се богатили у доба хиперинфлације, то већ сада не одговара, кажу економисти.

"На нашем подручју увек имате битку да лобистичке групе издејствују механизме попут фиксног девизног курса или курса који је лажно пливајући, да би одређене привилеговане структуре, пре свега мислим на велике увознике, остваривале енормне профите, а да притом страдају девизне резерве земље", указује професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић.

Неколико земаља Европске уније које још нису увеле евро, попут наших суседа, сматрају да су њихове економије тако конкурентније.

Не журе поготово после светске економске кризе када су земље с националним валутама боље прошле и нису морале да отпуштају раднике и праве оштре резове као оне у еврозони.