Договор буџет гради

Вук Ђоковић државни секретар у Министарству финансија рекао је гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, да је током преговора са ММФ-ом постигнут бољи договор, то јест да је остављено "више простора за дефицит".

"Тај дефицит није уобичајен, није то нешто што ММФ радо одобрава а они су пристали на тај већи дефицит зато што смо одлучили да смањимо јавну администрацију, а нисмо ишли у правцу повећања пореза", истакао је Ђоковић.

Сада, према речима Ђоковића, кроз буџетски процес треба да се уклопимо у дефицит од четири одсто који не укључује само Републику Србију већ и Аутономну покрајину Војводину, град Београд и фондове Пензијског и Здравственог осигурања.

Министарство финансија ће након одласка ММФ-а разговарати са буџетским корисницима и видети у ком смеру ће тај буџет да се креће.

"ММФ даје одређен оквир и даје одређене смернице али он не прави буџет за следећу годину, републички буџет ће након њиховог одласка бити заиста и усаглашен са разним министарствима и разним корисницима" рекао је Ђоковић и додао да ће се потрудити да се заштите и пољопривредници и социјално угрожене групе становништва.

Државни секретар је навео неке мере које су спроведене у циљу штедње као што је на пример порез који је од маја уведен само на чиновнике у државној управи и од кога је направљен један фонд солидарности који помаже угроженим групама.

"То је нека прва мера, друга мера подразумева смањење броја запослених у државној администрацији и у локалној самоуправи" рекао је државни секретар.

У договору са ММФ-ом на дуже стазе неопходно је и спровођење мера попут побољшања пензионог система.

"Побољшање пензионог система не значи да ће статус пензионера бити погоршан или да ће доћи о смањења пензија" истакао је Ђоковић

Према речима Ђоковића једна уговорена транша са ММФ-ом ће се оставити за 2010-ту годину и то је новац који иде у девизне резерве Народне Банке који ће се употребити уколико дође до погоршања курса.

Економска сигурност пре свега

Професор са Факултета за економију и финансије Владимир Круљ не може да каже да ли је Међународни монетарни фонд (ММФ) "добар или лош друг", али је сигурно реч о институцији која стриктно следи своја правила.

Професор Круљ сматра да је један од битних елемената на којем инсистира ММФ поштовање економске сигурности, па зато не верује да се у преговорима са том институцијом ради о уценама с било које стране.

Потребан је компромис, каже професор, где се Србији осигурава одрживи развој, а с друге стране се поштује договор са ММФ-ом.

Циљеви ММФ-а су надгледање финансијских тржишта, економског развоја и запослености, али је у прошлости имао и грешака, попут Аргентине. Та земља се придржавала правила стабилне валуте и макроекономских параметара, али се није видела економска ралност, па је пре 12 година дошло до анархије и револта гладних грађана.

ФНРЈ, једна од оснивача ММФ-а и Светске банке

Федеративна Народна Република Југославија једна је од учесница Бретонвудске конференције 1994-те године, када су у Америци и основани Међународни монетарни фонд и Светска банка.

Југославија је са оснивачким капиталом учествовала у стварању ММФ-а. Одлуком извршних директора 1992. године констатовано је да СФРЈ више не постоји, па је престало и наше чланство у њој .

Обновљено је тек 2000. године са квотом од 36,6 одсто специјалних права вучења које је имала СФРЈ. Тренутно она износе 620 милиона долара.

ММФ је Србији до сада одобрио 6,2 милијарде долара кредита. После раздуживања 2007, ове године поново се задужујемо у висини од милијарду и 400 милиона долара, од чега смо већ подигли 788 милиона.