Пољски рецепт за кризу

Док се, због кризе, многе државе и грађани боре да прођу са што мањим минусом у каси, Пољска је међу ретким земљама које ове године бележе раст економије.

Раст од један и по одсто Пољацима је донео веће плате, пензије и стандард. Ипак, као и нашу владу, и пољску мучи буџетски мањак.

Екипа РТС-а посетила је Пољску да истражи како им то успева у време највеће економске кризе. 

Породица Конопка узгаја пшеницу и уљану репицу на 60 хектара недалеко о Варшаве.

Планирају да изграде хостел и купе нове машине, јер ће њихова ћерка, када заврши пољопривредни факултет, преузети бригу о фарми.

"Криза нас није погодила и ја се не бојим. Величина фарме је довољна да зарадимо и да уложимо у нову опрему и нову сетву. Боље живимо него прошле године, за све имамо и не разбацујемо се", рекла је Божена Конопка.

То је прича већине Пољака, чија земља одолева ударима кризе.

Пољаци просечну плату од 900 евра не штеде, већ троше и тако одржавају своју привреду, која услужује 38 милиона становника.

Њихов развој не зависи од извоза, а сем милијарди из европских фондова у Пољску је уложено рекордних 50 милијарди евра страних инвестиција.

"Парадоксално, Пољска је победник кризе. Постали смо привлачнији и атрактивнији јер немамо рецесију", каже директор Агенције за страна улагања Пољске Славомир Мајман.

Мајман је истакао да је ове године уложено је седам милијарди евра страних инвестиција, отворено је 30.000 нових радних места, две хиљаде више него 2008. године. Стабилни смо јер се ни привреда ни грађани нису задужили, имамо здрав разум и то је наш адут.

Раст незапослености, највише у грађевини, мучи Пољску. Повећава се јер су се у земљу вратиле хиљаде Пољака због кризе у Великој Британији.

Антикризне мере, које су донете, предвиђају да се радници не отпуштају, већ да, уколико нема посла, приме пуну плату и то одраде када криза прође.

Председник синдиката "Солидарност" Јануш Шнајдек каже да је Пољска једина у Европи која није потрошила ни злоте на спас радника и привреде.

"Усвојене антикризне мере финансирају се из фонда који пуне саме компаније. Ми тражимо гаранцију да ће и држава финансијски да помогне тај фонд", истакао је Шнајдек.

Цене у Пољској порасле су три одсто, што је три пута мање него у Србији. Заједнички нам је пад валуте, мада су Пољаци и ту у предности, јер се углавном задужују у злотама по дупло нижим каматама.