Где је 130 милијарди динара?

Министарка финансија Диана Драгутиновић обелоданила је јуче да се не зна како се годишње троши 130 милијарди динара из буџета. Драгутиновићева је рекла да је наследила недовољно опрезну и недовољно одговорну фискалну политику.

Претходни министар финансија, сада премијер, Мирко Цветковић, каже да су се недавним усвајањем Закона о буџетском систему створили услови да се много боље прате буџетски расходи, па и самостални приходи одређених корисника буџета, попут факултета, болница и судова.

Занимљиво је да је овогодишњи мањак у буџету исти као износ средстава који министарка наводи да се не зна како се троши.

Министарка финансија каже да јој је требало много времена да утврди да се део новца троши мимо буџетског процеса - такозвани сопствени приходи директних и индиректних буџетских кориснка, средства од пројектних зајмова и донација, и развојна помоћ Европске уније.

Све у свему, то је око 130 милијарди динара. У буџет нису укључени ни пореска ослобађања ни изузећа која односе још 35 милијарди динара.

Иако основани новцем из буџета, ван буџетског процеса је и око 50 државних агенција, фондова, дирекција и директората, чије се надлежности често преклапају. Ред би требало да уведу Закон о државној помоћи и Закон о буџетском систему.

"Оно што је за мене и све будуће министре јесте да ће се први пут под контролу увести сви корисници буџетских средстава и независна тела, агенције, дирекције директорати", рекла је министарка финансија Диана Драгутиновић.

Позитивна искуства Шведске и Чилеа

Да би се спречило ненаменско трошење пара из државне касе, предлаже да се оснује независно тело које би контролисало буџет, или да се донесе закон о фискалној одговорности, као што су то урадили Чиле и Шведска.

"Закон о фискалној одговорности је био добро применљив у неким земљама, а у неким није. И ММФ има дилеме и о томе преговара са Министарством финансија и са Владом. У сваком случају, нека врста фискалне одговорности биће уведена, да ли преко закона, или не, то је друго питање", рекао је министар економије Млађан Динкић.

Динкић је додао да је закон једна ствар, а примена друга. Битно је да се направи механизам који ће бити применљив, и да у пракси имамо одговорне финансије.

"Тешко је рећи који је сада оптимални концет контроле јавних расхода, али је важно да се увек има у виду да је новац којим држава располаже новац пореских обвезника, и да се мора обезбедити пуна транспарентност коришћења новца и стално подстицање рационализације јавног сектора", рекао је економиста Дејан Шошкић.

Шошкић сматра да је најбоље да се ти механизми дефинишу у писаним текстовима у форми закона, подзаконских аката, процедура норми, да све буде дефинисано, да постоје јасне ингеренције ко шта ради ко коме полаже рачуне.

Да ли је прошле године било злоупотреба у трошењу новца из буџета, сазнаћемо крајем новембра. Бар је такао обећано из Државне ревизорске институције.

Они су Министарству финансија доставили нацрт извештаја о ревизији, а коначну верзију ће крајем новембра проследити Скупштини на усвајање. До тада ће резултати контроле тошења пара из државне касе за грађане, остати тајна.