Кредит, добар или лош друг

У протеклих годину дана, висина спољног дуга Србије није се много променила, али структура јесте, предузећа су се раздуживала, а држава се убрзано задуживала.

Од укупно 22 милијарде евра дуга иностранству, држава дугује трећину. Дужна је и грађанима и предузећима у земљи око 3 милијарде евра. Кад се то зброји дуговања државе премашују 10 милијарди евра и за 10 одсто су већа него пре годину дана.

Ако се на то додају потписани или најављени кредити Руске Федерације, Светске банке, Европске комисије, Кине, рачуница неких економиста је да се сваког дана дуг државе у просеку повећава за 6,7 милиона евра.

Министар економије Млађан Динкић је рекао да Србија има ниво јавног дуга који је само 32 одсто у односу на БДП, што је далеко испод просека у ЕУ. Ове године просек за земље ЕУ је 80 одсто. 

"Србија је ниско задужена са аспекта јавног дуга. Стратегија узмиања кредита за инфраструктуру добитна стратегија за Србију и ми ћемо наставити са том стратегијом јер нама су потребни мостови, путеви, пруге", рекао је Динкић.

Ниво јавног дуга је такав да нема проблема у отплати, наводи Динкић и додаје да их неће  имати ни будуће генерације, јер је Србија далеко испод мастрихтиских критеријума, а камоли испод данашњих критеријума Европске уније у кризи.

Тачно је да друге земље имају и веће дугове, али имају и неколико пута већи извоз, кажу економисти и наводе пример Хрватске, која само од туризма зарађује више него ми од укупног робног извоза.

Највећи проблем слаба привредна активност

Наш највећи проблем је слаба привредна активност, која не обезбеђује довољно пуњење буџета. Упозоравају да је могуће да се понови и сценарио из 1982. године, када је СФРЈ практично банкротирала.

"Само у наредној години више од 55 одсто производње ћемо издвојити за отплату камата и главница по обавезама насталим ове и претходних година. Теоријска граница је 25, а ми имамо 55 одсто, па се поставља се питање чиме ћемо да финансирамо увоз", рекао је економиста Иван Николић.

"Уколико се настави овај систем у коме се ново задуживање усмерава у финансирање потрошње а не у инвестиције, Србија ће упасти у дужничку кризу. Ако нови кредити имају производну намену и буду у функицији развоја бизниса, извоза и стварања доброг пословног амбијента, ја нећу бити забринут", рекао је економиста Небојша Савић.

Да Србији прети опасност од презадуживања, потврђују и незваничне најаве да ће ММФ у преговорима о наставку аранжмана инистирати на доношењу Закона о фискалној одговорности.

Стручњаци кажу да би то било добро јер би тако држави биле ограничене могућности да узима нове кредите, а с друге стране, средства која је добила за развој инфраструктуре не би могла да преусмерава на покривање текућих трошкова.