Секторски повезан регион привлачнији за ЕУ

Области трговине, енергетике и транспорта значајне су за процес европских интеграција, али и за регионалану сарадњу, изјавила је директорка Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић.

Делевићева је нагласила да су те области нешто што може да промени начин на који размишљамо о интеграцији Западног Балкана у ЕУ.

Милица Делевић је на скупу "Секторска интеграција Западног Балкана у ЕУ" у Привредној комори Србије казала да је обично, када се говори о интеграцији Западног Балакана у ЕУ, у подсвести увек нека безбедносна претња, јер се сматра да ако он није интегрисан неће бити стабилности и мира.

Директорка Канцеларије за европске интеграције је нагласила да интеграције у области трговине, енергетике и транспорта региона у ЕУ нуде добре могућности и Европској унији.

"Регион који је повезан мрежама секторске сарадње, нарочито у области транспорта и енергетике је нешто што и ЕУ много више жели да види у свом чланству и доноси много више прилика", истакла је Делевићева.

Милица Делевић је указала да је интеграција најдаље отишла у области енергетике, где је формирана Енергетска заједница која унапред омогућава усвајање законодавства у области енергетике, чвршће повезивање региона и његово повезивање са ЕУ. Додала је да је регионална сарадња најбољи начин за припремање за чланство у ЕУ.

ЦЕФТА и ЕУ највећи економски партнери Србије

Шеф политичког одељења делегације Европске комисије у Србији Томас Њуки рекао је да Србија активно учествује у регионалним иницијативама и другим уговорима, али и да је даљи развој регионалне сарадње повезан са ставом Србије према питању Косова и Метохије.

Њуки је рекао да је важно наћи прагматично решење тог питања, јер оно ствара одређене проблеме нагласивши да Србија има суштинску улогу у ЦЕФТА, чији ће председавајући постати следеће године.

Шеф политичког одељења делегације Европске комисије је указао и на потребу подизања свести у Србији о предностима које ЦЕФТА треба да донесе пословној заједници у земљи.

Потпредседница ПКС Видосава Џагић навела је да је применом Прелазног трговинског споразума започео неповратан процес економске интеграције Србије у Европу.

"Први ред царинских и нецаринских препрека нестаје, али тиме је посао тек започет", рекла је потпредседница ПКС.

Џагићева је истакла да привреда Србије не може без своја два највећа партнера, држава ЦЕФТА и ЕУ, са којима обавља око 80 одсто своје међународне трговине и поново указала на значај да се одблокира ССП и његове потпуне примене.

Суфицит Србије са ЦЕФТОМ

Србија ће ове године и поред снажног пада у трговинској размени са земљама чланицама ЦЕФТА, са тим земљама остварити суфицит од око милијарду долара, оценио је данас специјални саветник Привредне коморе Србије (ПКС) Горан Николић.

Николић је, на скупу у ПКС, прецизирао да ће извоз Србије у земље ЦЕФТА у 2009. години достићи око 1,8 милијарди евра, а увоз око 0,8 милијарди евра, и изразио очекивање да ће трговинска размена тек следеће године остварити раст.

Према његовим речима, Србија би требало да оствари раст трговинске размене са Хрватском и Албанијом, као и да у трговини са земљама ЦЕФТА форсира прозводе ниже фазе прераде.

Државна секретарка у Министарству економије Весна Арсић рекла је да је Србија прошле године у трговинској размени са земљама ЦЕФТА остварила суфицит од око две милијарде евра, од тога 1,4 милијарде у области индустријских прозивода и око 600 милиона евра у размени пољопривредних производа.

Весна Арсић је рекла да је Србија у 2008. години са тим земљама остварила извоз од 3,8 милијарди евра, а увоз од око 1,8 милијарди евра и додала да је највиша трговинска размена остварена с БиХ од око 900 милиона евра и са Црном гором у износу од око 885 млиона евра.

Арсићева је напоменула да ће Србија следеће године председавати органима ЦЕФТЕ и да ће тада њен приоритет бити отварање у Србији тржишта услуга и јавних набавки, инвестирање и усклађивање конкуренције и трговинске либерализације.

Директор Бироа за регионалну сарадњу ПКС-а Миливоје Милетић рекао је да се остварује мали обим трговинске размене између земаља ЦЕФТА и додао да би требало радити на успостављању регионалне економије, која се споро ствара.

Милетић је нагласио да су трговинске баријере које и даље постоје доприносе поскупљењу трговања у региону и да отежавају размену.

Према Милетићевим речима, чланице ЦЕФТА требало би више да раде на хармонизацији прописа са ЕУ и на изради билатералних споразума земаља у региону ради боље усаглашености њихових прописа у области привреде.