Лековити извори "за бацање"?

Према неким подацима, годишњи приход у свету од медицинског туризма износи око 60 милијарди долара. Иако су нетакнута природа, чист ваздух и лековите воде благо бројних бања широм Србије, многе се не користе.

Сваке секунде, више од 20 литара воде у Куршумлијској бањи оде у неповрат, јер хотел "Жубор" не ради. Некада се та вода користила за грејање бањских капацитета и тако се штедео новац.

Уколико се не буде улагало у инфраструктуру и савремену медицинску опрему, слична судбина очекује многе српске бање.

Доктор Томислав Јовановић, председник асоцијације балнеоклиматолога Србије сматра да национално богатство "не треба да се баца, него да се користи и чува".

"Ми треба јасно и гласно да кажемо, односно држава треба да призна да поседујемо национално богатсво, као што су минерални извори и да онда ангажује људе који треба да сачине програме коришћења тог природног богатства", каже Јовановић.

За разлику од Србије, суседна Мађарска је одавно препознала потенцијал природних лечилишта. Од својих бања, та земља годишње заради шест милијарди евра.

"Мађарска је земља веома богата термоминералним водама. Ми имамо много спа центара, различитог блата, минералних вода за пиће и све смо урадили да ту област унапредимо", изјавио је доктор Тамаш Бендер.

Морска вода у терапијске сврхе

Пример доброг коришћења природних богатстава је и Турска. Са три стране окружена морима, она их користи и на други начин.

"Захваљујући технологији успели смо да издвојимо воду из мора и пренесемо је у установе где имате таласотерапијске базене и топле купке. У том случају, ви грејете морску воду и после је користите за терапију. Примењује се највише код кожних и реуматских обољења", објашњава доктор Зеки Карагуле из Турске.

Неколико стотина природних извора, 40 бања и 25 рехабилитационих центара, доказују да Србија има велике, али недовољно искоришћене потенцијале. Србија има више од 300 термоминералних извора, од којих користи мање од 5 одсто. На пример, само Копаоник има 78 таквих изворишта, колико цела Француска.

Снежана Пантић Аксентијевић из Министарства здравља каже да је потребна сарадња која већ постоји са пензионим фондом, са локалним заједницама, туристичким организацијама, како на нивоу републике, тако и на локалном нивоу.

"Тако је широко учешће свих оних фактора у држави и пре свега у локалној заједници. Само добром сарадњом можемо постићи једну квалитетну услугу и богатство понуде и садржаја", тварди Пантић Аксентијевић.

Бањска богатства се не користе само за лечење, већ и за велнес, а привлаче и велики број гостију, па тако утичу и на развијање туризма.

И запослени у појединим српским бањама одлучили су да иду у корак са европским трендовима, па све више улажу и у велнес програме.

Доктор Никола Сремчевић, директор Специјалне болнице за рехабилитацију Бања Ковиљача, каже да се у тој установи све ради под строгим медицинским надзором лекара.

"Имамо доста садржаја, као што су затворен базен, соларијум, салони за све врсте масажа и сауне. Сада идемо на то да проширимо ту понуду, тако што ће посетиоцима ускоро бити доступан и отворени базен", каже Сремчевић.

Ипак, за озбиљнији развој бањског туризма неопходно је и улагање у инфраструктуру. Стручњаци кажу да је то инвестиција која се брзо враћа.