Текстилци траже већу контролу увозне робе

Неконтролисани увоз текстилне робе, првенствено из Кине, могуће је савладати само нецаринским баријерама, оценила је секретар Удружења индустрије текстила Весна Васиљевић.

Васиљевићева је новинарима у Привредној комори Србије рекла да је у свим земљама света нормалан поступак да након царињења роба има одговарајући сертификат о квалитету и да тај сертификат буде важећи у земљи која увози.

Према њеним речима, наша земља још увек ради на изради техничких прописа и док не донесемо врло строге техничке регулативе ситуација се у вези са тим проблемом не може решити.

"Једноставније речено, ако након царињења, тај који преузима робу не располаже потребним сертификатима та роба се уништава. То је једини пут и начин на који ми дозвољеним средствима можемо да се боримо", указала је Васиљевићева.

Истакла је да је потребан организован приступ том проблему, као што је то урадила и Европска унија.

"Потребно је да проверимо бонитете кинеских фирми и озбиљност појединих кинеских компанија, да их доведемо у Србију и омогућимо заједничка улагања и докапитализацију. Такође, и да им скренемо пажњу да наша земља нема производњу основног материјала и да ту производњу можемо заједнички да организујемо", препоручила је Васиљевићева и додала да је "то једини начин да они путем Србије могу освојити тржиште Европске уније".

"Само тако ће њихов производ, овде произведен, имати предност да се бесцарински третира у ЕУ", казала је Васиљевићева додавши да ће се на тај начин Србија ослободити баланса да увози материјале за производњу текстилних производа.

Високе царинске стопе у ЕУ за кинеску робу

Царинска стопа за кинеску текстилну робу је 10 одсто за основне материјале, 18 одсто за трикотажу и 22 одсто за готове одевне предмете, али је често проблем што се у нашу земљу уноси кинеска роба декларисана у килограмима уместо у метрима или комадима.

У ЕУ немају такав проблем, јер је роба из Кине опорезована по веома високим царинским стопама. У Унији постоје спискови кинеских фирми и робе, уз наведене прецизне податке о количинама, од којих европске компаније набављају робу.

"Она мора бити фактурисана по реалним ценама, да онда не би представљала нелојалну конкуренцију тамошњим фирмама. У Србији се кинеска роба и даље фактурише по изузетно ниским ценама, по којима је немогуће да је произведена, а касније се ти исти производи диструбуирају на тржиште по вишеструко већим ценама", рекла је Васиљевићева. 

Прошле године обим увоза из Кине износио је око 1,2 милијарди долара, док Србија бележи пад извоза у Кину, па је тако он 2008. био свега 1,7 милиона долара.