Банкама стижу упутства за дотиране кредите

Иако је остало још десетак дана до примене програма субвенционисаних стамбених кредита, банке још нису добиле прецизна упутства. Интересовање грађана је велико, а банкари тврде да они нису одређивали старосну границу за одобравање кредита.

Мирјана Закоњи из "Прокредит банке" сматра да је граница за субвенционисане стамбене кредите 45 година, зато што Национална корпорација за осигурање стамбених кредита то ставља као правило да би се кредити осигурали.

У Националној корпорацији припремају уговоре које ће банкама проследити на потписивање од понедељка.

"Разлог зашто смо се одлучили за старосну границу 45 година је што је и у претходним програмима дугорочног стамбеног кредитирања такав услов био предвиђен, али у суштини да би се остварио пун ефекат отплате кредита", каже Данијела Попадић.

Новина је овог програма у погледу самих непокретности које се купују су да је сада у питању објекат новоградња, који је у изградњи или је завршен, али се купује искључиво од инвеститора на кога гласи одобрење за изградњу.

Тренутно, у Србији има 1.000 нових станова и око 1.500 у изградњи. Из Привредне коморе Србије апелују да би држава требало да дозволи субвенционисане кредите само за станове које граде грађевинске фирме, а не и разни инвеститори којима је то тек једна од делатности. У супротном, грађевинарима би конкуренцију представљао свако ко већ има готов стан.

Тржишни и социјални аспект  

У последњих пар година дошло је до великог повећања цена на тржишту непокретности јер су се појавили кредити. Потом је дошло до затишја од годину дана и тржиште, како каже Снежана Стаменковић из Агенције за некретнине, није радило како треба.

"Са новим субвенционираним кредитима прети опасност да се то деси. Никако не смемо дозволити како ми тако ни купци и банке да се повећа рата или цена квадратног метра на тржишту непокретности", упозорава Снежана Стаменковић

Економисти наглашавају да се мора водити рачуна о социјалном аспекту, односно о онима који немају пара за куповину стана. У супротном, кредити ће само покривати трошкове инвеститора, а цене станова ће расти.

Економиста Мирослав Здравковић сматра да је много паметније социјално циљати кредите на оне који омају ниже зараде уместо лимитирања горњег износа.

"Онај ко има плату од 100 и више хиљада динара већ је платежно способан да узме и несубвенционисани кредит, док је ономе ко има плату 40 хиљада динара драгоцена подршка", каже Здравковић.

Купац стана мора да обезбеди пет одсто учешћа за кредит, држава 20 одсто, а банке преосталих 75 процената кредита. У прве три године, односно до 31. октобра 2012. године, и у последњих пет година отплате, грађани неће плаћати камату, јер ће је Влада субвенционисати.