Српско семе осваја њиве у окружењу

Србија је богата великим бројем старих аутохтоних сорта воћа и поврћа које су се гајиле или се гаје на нашем подручју. Истраживања показују да у Србији постоји чак 170 биљних врста које су изумрле или су пред изумирањем. У складу са временом које долази, наши институти ипак стварају и нове сорте и хибриде. Препознатљиви смо и данас у светским размерама по семенском и садном материјалу поврћа, воћа и житарица.

На нашим пољима више нема кукуруза кривака или осмака. У воћњацима је све мање или нема крушке караманке, јабуке колачаре и кожаре, шљиве ранке и белошљиве, парадајза јабучара.

Наше домаћице сада кувају пасуљ градиштанац из Киргистана и Аргентине и тетовац из Кине. Зубу времена и хибридизације одолева лесковачка паприка - низара.

"То је аутохтона сорта која не губи ни једне године. Исто семе се користи већ 350 година", каже Радомир Костић из Доње Локошнице.

Ипак и данас је Србија у свету препознатљива по стварању нових сорти и хибрида. Предњачимо у поврћу и житарицама. Квалитетно семе поврћа освојило је њиве у окружењу. Чак 95 одсто паприке у Македонији произведе се од нашег семена.

Селекционер из Велике Плане Иво Ђиновић истиче да се укрштањем добијају отпорне и родне сорте.

"Селекција никада не мирује. Тако да ми од старих сорти парадајза користимо укус и квалитет, а укрштањем са модерним линијама и генотиповима који се стварају селекцијама, добијамо отпорне, родне и трајне сорте и хибриде парадајза које могу да трпе транспорт и чување у рафовима", објашњава Ђиновић.

Наш семенски кукуруз и пшеница заузимају велике површине у житородним рејонима Русије, Украјине, Румуније.

Живота Јовановић са Института за кукуруз Земун Поље истиче да је Србија и даље једна од главних сила кад је у питању семенска производња кукуруза.

"Домаћи произвођачи семена су свакако конкурентни кад је у питању генетски потенцијал , родност и агроеколошки услови гајења", рекао је Јовановић.

Значајна девизна средства Србија сваке године оствари извозом семенске пшенице и кукуруза око 30 милиона долара.

Међутим, много новца нам оде на увоз култура по којима смо препознатљиви и за које имамо идеалне услове гајења. Увозимо парадајз, паприку и грожђе из Македоније и Турске, лубенице из Албаније и Грчке, црни и бели лук из Кине и Холандије. Годишње нас увоз десетак хиљада тона пасуља кошта око седам милиона евра.

Пред Србијом и њеним пољопривредницима је тежак задатак на очувању старих и аутохтоних сорти, али и борба за нове хибриде, воћне врсте и тржишта.